Zvezdin Ekvadorac, nekadašnji ljubimac navijača, igrao fudbal do 39. godine u elitnim rangovima

Tweet

Jedan od najkvalitetnijih i najvoljenijih stranaca u istoriji Crvene zvezde stavio je tačku na bogatu karijeru u 39. godini – Segundo Kastiljo je rekao „dosta“ i ulazi u trenerske vode. U „penziju“ je ispraćen kako i dolikuje, aplauzima doskorašnjih saigrača u članu elitne lige Ekvadora Gvajakil sitiju.

Kastiljo će biti trener u Barseloni iz Gvajakila, šampionu Ekvadora 16 puta, za koju je igrao od 2016. do 2018. godine. Na ispraćaju iz kluba u kojem je završio karijeru, sjajne reči uputio je predsednik Migel Anhel Lor.

- Oprašta se jedan od najomiljenijih fudbalera, za mnoge jedan od najboljih pet u istoriji Ekvadora. Gospodin si u svakom smislu reči. Kasti, želim ti sve najbolje u onome što dolazi – rekao je Lor.

Kastiljo je za reprezentaciju Ekvadora odigrao 87 utakmica i postigao dva gola, učestvovao je na Mondijalu u Nemačkoj 2006. godine. U kvalifikacijama za Prvenstvo sveta 2014. u Brazilu zatresao je čak tri puta mrežu (Čileu, Venecueli i Argentini), ali nije bio na završnom turniru zbog jezivog sudara sa Meksikancem Montesom u prijateljskom meču uoči šampionata u Južnoj Americi.

U Zvezdinoj istoriji Kastiljo je upisan kao jedan od najboljih stranaca, do dolaska i uspeha Bena i Boaćija na Marakani držao je nezvanično poziciju najkvalitetnijeg stranca koji je obukao crveno-beli dres.

Za dve sezone u Crvenoj zvezdi, od 2006. do 2008. godine, Kastiljo je odigrao 66 zvaničnih utakmica i postigao 17 golova. Osvojio je duplu krunu u takmičarskoj 2006/07.

Veliki uspeh za Crvenu zvezdu je bio da dovede Kastilja posle njegovog učešća na Mondijalu u Nemačkoj, stigao je u avgustu 2006. iz El Nasionala. Odmah je bilo jasno da je reč o fudbaleru koji pravi razliku na srpskim terenima. Bio je jedan od najzapaženijih u timu koji je trijumfovao na dva fronta. U šampionatu je odigrao 23 utakmice i osam puta se upisao u strelce, bio drugi najefikasniji u ekipi iza Dušana Đokića.

Kastiljo nije uspeo u prvoj sezoni sa Zvezdom da uđe u grupu UEFA takmičenja (eliminacija od Libereca), ali jeste u drugoj. Dao je gol u revanšu kvalifikacija za UEFA kup protiv poljskog Groclina, za pobedu od 1:0 u Beogradu.

Sezona je u suštini bila neuspešna, menjali su treneri i Partizan je osvojio duplu krunu. Kastiljo je u večitom derbiju 1. marta 2008. godine zatresao mrežu dva puta crno-belima, ali previše je bilo remija za trofeje.

Pod utiskom takve sezone i osećaja da dolaze sve gori dani za Crvenu zvezdu, Kastiljo je insistirao da ode. Najtrofejnijem srpskom klubu bile su vezane ruke, jer je Ekvadorac imao ponude iz Premijer lige Engleske. Pozajmljivan je Evertonu, pa Vulverhepmptonu.

Nije se Kastiljo naigrao u Engleskoj, ali ni vraćao u Zvezdu. Odlučio je da 2011. ponovo bude profesionalac u domovini. Potpisao je za Deportivo Kito, dao veliki doprinos osvajanju titule. Brzo je otišao iz Ekvadora, nosio je potom u Meksiku dresove Pačuke, Pueble i Doradosa, a igrao je i u Saudijskoj Arabiji za Al Hilal.

Od Zvezdinih stranaca duže od Kastilja igrao je jedino legendarni Ailton. Bucko iz Brazila koji je bio sjajan u Verderu i Šalkeu u Bundes ligi trčao je i pored viška kilograma za loptom do 40. godine. Naravno, poslednjih nekoliko sezona proveo je u nižerazrednim klubovima.

Ailton je u Zvezdu došao posle rasprodaje tima i eliminacije od Milana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Imao je dobar start, ali…

Otišao je sa Marakane u Grashopers, pa bio u Duizbrugu, Metalurgu iz Donjecka, austrijskom Altahu, kineskom Čongingu…U Nemačkoj je nosio dresove još Irdingena, Oberlunda, a tu je i završio karijeru u Hasija Bingenu 2013. godine. Na njegovom debiju zabeležen je klupski rekord po poseti (1.300 ljudi). U amaterskoj ligi, na oproštaju od fudbala, imao je 19 golova na 21 utakmici.

Kao i Kastiljo, do 39. godine fudbal je igrao i Takajuki Suzuki. Piksijev neuspešan japanski projekat na Marakani, inače fudbaler sa ogromnim reprezentativnim iskustvom i renomeom u domovini, bio je u LJutice Bogdana 2006. kad je zakoračio u treću deceniju života. Igrao je do 2015.

Suzuki je u Zvezdu došao sa iskustvom od 55 utakmica za reprezentaciju Japana, ali se nije snašao. Upisao je svega devet utakmica i dva gola, pa se vratio u domovinu i zaigrao za Jokohamu. Umeo je, ipak, da beleži redovne partije van Azije, od 2008. do 2010. bio je standardan u američkom Portlandu. Od 2011. do 2014. imao je oko 150 utakmica za Mito Holihok, a tačku je stavio u Džef junajtedu.

Adilson je jedan od prvih stranaca u Crvenoj zvezdi, a igrao je zatim za Betis i Sevilju u Španiji. Postao je jedna od legendi Seula, gradio je i trenersku karijeru u Južnoj Koreji.

Do 37. godine fudbalom su se bavili Maurusio Molina, Fabio Silva, na Marakani je daleko bolji utisak ostavio Kolumbijac. Otišao je iz Zvezde kad je pokazao da može mnogo, posle svega šest meseci.

Obukao je dres slavnog brazilskog Santosa, pa došao u Južnu Koreju gde je blistao i najviše zaradio. Počeo je u Seongnamu, pa od 2011. do 2015. za Seul upisao oko 200 utakmica. Završio je karijeru u rodnoj Kolumbiju, u Independijenteu iz Medeljina.

Jedan od najvećih Zvezdinih promašaja Gžegorž Bronovicki igrao je posle dolaska iz Zvezde sve do 36. godine u Poljskoj, a u istom životnom dobu oprostio se od fudbala još jedan momak od koga se na Marakani očekivalo mnogo više – Blagoj Georgiev.

Bugarin je u Zvezdi bio kao 25-godišnjak, potom je igrao za nemački Duizbrg, pa je do kraja karijere bio samo u Rusiji kao član Tereka, Amkara, Rubina i Orenburga gde je završio 2017. Od tada je izazivao pažnju u žutoj štampi učešćem u rijaliti emisijama.

Među Zvezdinim strancima koji su igrali do 35. godine profesionalno fudbal izdvojio se još samo jedan od ljubimaca navijača – Ibrahim Gaj. Visoki Senegalac je posle odlaska sa Marakane igrao za Al Ahli iz Saudijske Arabije, pa četiri sezone do kraja karijere, od 2009. do 2013, proveo u belgijskom Lokerenu.