Звездин шампионски низ продужен је на пет година. У том периоду било је много промена у играчком кадру, али четворица првотимаца могу да се похвале да су део историје као освајачи пет титула у низу.
Први је, као један од симбола берићетног доба на Маракани, капитен Милан Борјан, уз њега су имењак и леви бек Родић, најбољи странац Бен и универзалац са битнијом улогом у претходним сезонама Гобељић.
Борјан је, без дилеме, најбољи голман Црвене звезде од распада СФРЈ до данас. Направио је величанствена дела, дао огроман допринос при сваком пласману у групну фазу УЕФА такмичења. Стигао је у клуб пред двомеч са Спартом из Прага, кад је почео препород фудбалског џина из Љутице Богдана. Одмах је показао класу.
Родић је такође био једно од неопходних појачања како би тим тренера Милојевића постао компактан. У првој сезони био је апсолутно освежење, али и у свакој следећој имао је велики допринос. Константно се говори о засићењу и његовој жељи да оде у иностранство, али и даље је ту уз продужетак уговора на још неколико година.
Бен је стигао на половини сезоне 2017/18. Добро је знао Милојевић кога доводи и колико је то добар потез јер га је тренирао у Грчкој, а убрзо су се и навијачи уверили да су у тихом момку са Комора добили љубимца. Тешко да ће неки странац имати бољи учинак, а и бити тако вољен на Маракани.
Скоро је извесно да ће сва тројица појурити и шесту узастопну титулу. Борјан има уговор до наредног лета, воде се разговори да се сарадња настави на још неколико сезона. Родић је продужетком показао да и даље има мотива да игра на Маракани, а Бен везује планове за живот у Београду, процена свих у клубу је да може и даље много да допринесе.
Од квартета са пет узастопних титула, растанак следи са Гобељићем. Истиче му уговор, понуде за наставак нема, што је и логично јер је у пролећном делу сезоне био потпуно у другом плану. Имаће, међутим, и он много разлога да буде поносан на учињено, поготово у тренуцима кад је као универзалац и џокер играо и изнад очекивања.
Била је ово најтеже извојевана титула у Звездиној серији. Почело је „нулом“ против Војводине на Маракани, на зимској паузи Партизан је имао пет бодова више због пораза и ремија црвено-белих са Радником, али у пролећном делу није било кикса. Све „мале“ утакмице Станковићев тим је решио у своју корист, а прекретницу направио кад је у фебруарском дербију славио са 2:0 и смањио предност ривала на два поена.
- Од почетка сезоне смо веровали, такође и зимус, успели да преокренемо и освојимо 33. титулу и пету у низу. Честитам саиграчима, стручном штабу, навијачима, управи и читавој звездашкој јавности која би требало да буде поносна. Било је успона и падова кроз целу сезону, али смо изашли као победници и показали величину Црвене звезде. Доказали смо да смо породица – рекао је Милан Борјан после подизања пехара.
Прославили су црвено-бели титулу, али не у мери како би да на прагу није нова велика обавеза. Прекосутра је финале Купа Србије против Партизана и прилика да се освоји дупла круна
- Идемо на дуплу круну, то је циљ од старта сезоне. Даће бог да освојимо куп у четвртак и да одемо на заслужени одмор. Морамо да се фокусирамо на тај меч, а сада је невероватан осећај. Погодак са пенала и титулу посвећујем мојој породици, они су увек били уз мене. И кад су били успони и кад су били падови, хвала им на невероватној подршци свих ових година у Звезди. Било је свега, али имамо нашу љубав и то нас чини јачима – нагласио је Борјан.
И заиста је било свега на турбулентном путу. За Звезду је испало најбоље да Борјан није на половини сезоне остао чврст у намери да оде из Црвене звезде због тренерових речи после ремија са Радником из Сурдулице. Све је завршено загрљајем са Станковићем на крају шампионске трке, уз поруку да је клуб велика породица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.