Звездина историја вечито ће памтити Митића, Шекуларца, Џајића, Пижона, Пиксија, генерацију која се попела на европски и светски кров, али и верног навијача Миодрага Милосављевића.
Чувени Миле Србин сишао је са животне сцене у 94. години, свим срцем био је уз Црвену звезду од првог до последњег дана.
Најчистија љубав према клубу, толико јака да је Звезди завештао скромну кућу у Горњомилановачкој улици, у београдском насељу Звездара.
Инспирацију за живот, после смрти деце и супруге, пронашао је у љубави према спорту и Црвеној звезди од 1945. године.
Рођен је 1921. у Јовцу, крај Ћуприје. Као 15-годишњак преселио се у Београд. Ратни вихор однео му је најмилије. Док је био заточен у Бањичком логору, преминули су му кћерка и син. Неколико година касније изгубио је и супругу, није се женио други пут...
Учествовао је у оснивању Црвене звезде, пратио је свуда и био омиљен међу разним генерацијама. Тешко је преживљавао неуспехе клуба и према изјавама у интервјуима три пута био на ивици смрти због Звезде.
Кад је Партизан победио Црвену звезду са 7:1, 1951. године, доживео је инфаркт на стадиону. Провео је у болници 27 дана и затим наставио да бодри омиљени клуб.
Још теже је поднео пораз од Фиорентине у полуфиналу Купа шампиона, легао је на шине и чекао да га прегази воз. Склонили су га пријатељи.
Није заобишао скоро ниједну кафану од Калемегдана до Црвеног крста после Звездиног пораза у Атини од Панатинаикоса 1971, испушио је две паклице „Кента“ иако никада раније није пушио. Пронашли су га како лежи на улици, пребачен је у болницу.
Апсолутну срећу доживео је 1991. године, кад је Црвена звезда постала најбољи клуб на планети.
Био је заштитно лице на свим гостовањима, окићен значкама на традиционалној српској ношњи, препознатљив по црвено-белој застави у рукама и шајкачом на глави.
Милета Србина више нема, остаје легенда о верном навијачу и великој љубави.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.