На Маракани је 1. децембра 2005. године у оквиру групне фазе Лиге Европе пала Рома, а црвено-бели су сачували шансе за пласман у нокаут фазу. И тамо би се нашли да није било несрећног ремија у Француској против Стразбура у последњем колу (2:2).
То вече, кад је 45.000 људи бодрило Звезду против римског великана, остало је у најлепшем сећању Делијама. Не само због тријумфа против Вучице, већ и због маестралне партије Николе Жигића и једног од најлепших голова икад постигнутих на највећем српском стадиону.
Рома је повела у 23. минуту голом Нонде, али је уследио преокрет. Најпре је Жигић изједначио у 37. минуту, потом је Пуровић у 77. довео црвено-беле у вођство, а за крај је уследила мајсторија Жигића, гол о којем се и даље прича за коначних 3:1. Треба напоменути и да је Владимир Стојковић, који је тада био голман Звезде, одбранио пенал Антонију Касану.
Жигић је од извештача Журнала Дејана Пантелића наравно проглашен за играча утакмице, добио је „деветку”. Поред њега у саставу црвено-белих били су још: Стојковић, Баста, Бишевац, Дудић, Луковић, Ковачевић, Миловановић (од 58. Пуровић, од 87. Јоксимовић), Јанковић, Младеновић, Ђокај (од 75. Мудринић). Са клупе црвено-беле је предводио Италијан Валтер Зенга.
Са супротне стране терена били су: Курћи, Панући, Куфур, Мексес, Куфре (од 81. Тадеи), Алварез (од 71. Роси), Де Роси, Аквилани, Кавја, Нонда и Касано. Тренер Роме тада је био Лучано Спалети.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.