И пре његовог доласка причало се да у школи на Маракани стасава дечак који наговештава да би могао да крене стопама славног Ужичанина – Милош Стојановић.
Рођен је у јануару 1997. године, носи капитенску траку репрезентације Србије у свом годишту, много параметара указује да ће имати сјајну каријеру. Разлог више лежи и у чињеници да млађани Стојановић одаје на сваком кораку утисак дечака који чврсто стоји на земљи.
– Не размишљам много о прогнозама да ћу бити велики играч, трудим се да што боље радим на тренинзима и оправдам очекивања шефа. Видећемо да ли ће се остварити оно што причају – сталожено говори Стојановић.
Како реагујете на информације да инострани клубови већ желе да издвоје милион евра како би вас ангажовали?
– Прија ми, али се не заносим.
Чије потезе упијате?
– Пореде ме многи са Видићем, он ми је узор. Потрудићу се да урадим што је Немања у Црвеној звезди и освојим трофеје. Све је на мени, знам колико је још рада потребно.
На терену вас више одликује интелигенција него снага?
– Зависи од ситуације. Важно је увек пронаћи најбоље решење.
Направљен пенал против Вержеја на дебију даје додатни мотив за рад?
– Није било прекршаја, нема везе. Одиграо сам супер утакмицу, идем даље. Сваки минут у сениорској конкуренцији ми значи, стичем самопоуздање. Старији играчи су нас млађе прихватили одлично.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
