Непристојну понуду је одмах одбио, али није могао да избегне сумњичаве погледе уочи финала. Нико у Звездином тиму није био под таквим притиском, пришао је судбоносној утакмици свестан да нема право на грешку.
- Нико није био срећнији од мене кад се утакмица завршила. Да сам примио најнормалнији гол, неко би ме окривио. Био је то страховит притисак, издржао сам све и живим тако чисте савести - говори са временске дистанце од 25 година Стеван Дика Стојановић.
Све је почело из приче о трансферу...
- Трошио сам трећу годину другог уговора и имао сам дозволу клуба да одем у иностранство по завршетку сезоне. Неки људи су се представили као менаџери, мислио сам да ме зову око трансфера. Кад су причу окренули у смеру намештања резултата, устао сам и отишао.
Изгледа да југословенски манипулатори нису смели Тапију пред очи без информације да је посао завршен, па се у Француској прочуло да је „голман купљен“.
- Питао сам се зашто је баш мени то морало да се деси, вероватно су сматрали да је најсигурније да им голман заврши посао. Можда је било покушаја и са друге страни, Тапи је био моћан човек у сваком погледу. Пикси ме је звао и рекао да зна да није истина шта се прича. Увертира финалу била је баш незгодна.
Епицентар тензије био је два дана пре финала.
- Тренеру голмана Дујковићу сам рекао шта ми је нуђено, поручио ми је да будем миран и да тренирам. Нисмо имали много додира са јавношћу током припрема у Италији, а опет се осећала сумња на неки начин. Зато сам стао пред саиграче и поручио да нећу да браним ако неко мисли да сам продао утакмицу. Зачуло се само: „Јеси ли луд!?“ Нико није изразио сумњу и ставили смо тачку. Како даш фудбал, тако ти и врати. Био сам поштен према њему и данас сам свуда радо виђен гост.
Дикина одбрана пенала Аморосу лансирала је Звезду према пехару, није случајно кренуо у десну страну.
- Водио сам евиденцију где ко шутира, имао сам записано да је Аморос једном гађао доњи десни голманов угао. Чекао сам га, али у глави већ имао где ћу да кренем. Идеално је било и да лопта иде полувисоко.
Близу је био да заустави и пенал Папена.
- Пипнуо сам лопту, био је сувише јак шут. Лопте по земљи се тешко бране.
Звездини играчи су могли после Стојановићеве одбране у првој серији растерећеније да шутирају.
- Сигуран сам био у наше извођаче, поготово Робија јер није промашио ни на тренингу. Шта је имао ко да се јавља, Просинечки је увек био први и најсигурнији.
Дани у Ил Мелграну споро су пролазили, Дика сматра да је била добра одлука руководства да се изолују:
- Хотел у маслињаку, ишли смо на тренинге на стадион локалног трећелигаша. Дуго смо били тамо, али то је и било добро због пресије јавности. Да су постојали мобилни телефони, сигурно би нам их одузели. У Мелграну смо и сковали тактику за победу.
Она садржи и неизбрисиву анегдоту:
- Имали смо са Љупком састанак око тактике, до тада смо увек играли нападачки. Питао нас је: „Хоћете ли да играмо као до сада или како мислим да треба и освојимо титулу?” Сви смо рекли да желимо пехар, али после изложеног плана га питали - како да дамо гол!?
Љупко се није збунио...
- Рекао је: „Па, и није потребно да дамо гол! Биће 0:0, а онда ће Дика да одбрани једна пенал и ми смо прваци Европе!“ Све је предвидео. Било је крупног разлога да играмо на онај начин, јер је Олимпик на исту фору елиминисао Спартак из Москве и Милан. Повлачили су се и дуги лоптама на Папена побеђивали. Узели смо њихову тактику, покушали да их „изваћаримо“ на Бинину брзину.
Тренутак подизања пехара остаје за сва времена урезан у срцу.
- У том моменту ниси ни свестан шта си урадио. Сећам се да ми је на слављу у хотелу један старији господин пришао и рекао: „Дико, знате ли шта сте велико урадили за клуб и Србију?” Захваљивао сам се куртоазно, мислећи да ћемо то да поновимо још неколико пута. Да смо остали на окупу и да политичка ситуација није била лоша, ушли бисмо у ново финале. Не бисмо имали оптерећење, а то је велика ствар кад поседујеш квалитет.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.