Након битке на Брегалници у којој су војници Другог пешадијског пука првог позива "Књаз Михаило" показали невероватну храброст, пожртвованост и истрајност у борби, Бугари су тај пук прозвали Втори железни, односно Други гвоздени пук и у свим каснијим биткама војници тог пука били су страх и трепет за непријатељску војску.
Четвртина свих ратних одликовања додељених за време Балканских и Првог светског рата припала је војницима и официрима Гвозденог пука. Три команданта изгубио је током тих ратова Гвоздени пук, а они су били познати по томе што су својим војницима у борби говорили: За мном, а не Јуриш. Једном од њих, Миливоју Стојановићу Брки, након погибије, Станислав Бинички је посветио композицију "Марш на Дрину".
Војнике Гвозденог пука чинили су младићи од 21. до 31. године и били су углавном из Топлице. Половина њих, након завршетка Првог светског рата, није се вратила својим кућама. Остали су заувек на бојиштима Куманова, Брегалнице, Цера и Колубаре.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.