Континуитет у раду и постигнути резултати најбољи су параметар при оцени учинка спортских радника, а непредвидива судбина фудбалских стручњака у Србији разлог је због којег домаћим тренерима са запаженим учинком треба одати додатно признање.
Уколико је трајање водиља приликом рангирања, Срђан Максимовић, тренер Звездиних голмана, без дилеме, један је од фудбалских радника у врху.
Популарни Макса у 14. колу Супер лиге против Рада, уписао је 500. утакмицу на клупи црвено-белих.
- Несвакидашњи рекорд, поготово кад се у обзир узме статус тренера у Србији, сам се себи чудим. Посебно задовољство је чињеница да радим у Црвеној звезди. Од првог дана тренерског стажа сам у клубу који волим и за који навијам, то ме чини неизмерно срећним. Одрастао сам на тој трибини, усађена ми је љубав према Звезди још од предака - са поносом у очима истакао је Максимовић.
Тренер Звездиних голмана прве кораке у садашњој струци направио је у школи клуба у чије редове је стигао 2003. године. Убрзо је добио шансу да занат настави да пече уз први тим, где се усталио и створио респектабилну каријеру.
- Нисам имао представу да ћу током боравка у Звезди оставити такав траг. Одмах по завршетку голманске каријере добио сам позив од тадашњег директора школе, покојног Мирослава Павловића. Нисам претходно размишљао да упловим у те воде, али рад са децом, Павикина прича, и клуб из ког је уследио позив су пресудили да прихватим понуду. Од тог момента све се дешавало као на филму. После непуних девет месеци сам добио прилику у стручном штабу Љупка Петровића, тренера којег сам са трибине пратио у Барију. Указала ми се прилика да радим са човеком који ми је пружио највећу спортску радост. Пратио сам генерацију коју је предводио до крова Европе и дивио им се. Заједнички рад, поред симболике, донео ми је огромно искуство.
Ватрено крштење Максимовић је имао на гостовању у Швајцарској у квалификацијама за Лигу шампиона са Јанг Бојсом.
Деби учитеља чувара мреже поправио је Никола Жигић, изборивши са два гола позитиван резултат (2:2) пред реми у Београду.
Од те утакмице и јула 2004. године до данас кроз мајсторску радионицу доказаног стручњака прошао је велики број голмана, а стручним штабом руководило је 19 шефова.
- Сећам се прве утакмице на клупи. Као да је јуче било. Играли смо против Јанг Бојса у Цириху, а Дишљенковић је био први голман. Прва голманска тројка са којом сам радио била је: Дишљенковић, Ранђеловић, Бајковић. Сарађивао сам са Стојковићем који је провео у Црвеној звезди годину дана и одласком у Нант донео бенефит клубу и себи. Кроз моје руке су прошли и Стаменковић и Рајковић. Последњи је чак и рекордер по висини обештећења плаћеног за неког чувара мреже из Супер лиге.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.