„Иако ми је велики број људи сугерисао да уопште не помишљам да долазим на ове просторе после завршетка етапе у Барселони, одлучио сам упркос свим препорукама да потпишем за Црвену звезду. Одлука за коју ни у једном моменту нисам зажалио. И никада нећу.
Звезда је била идеално место у којем сам желео да се остварим као играч, развијем фудбалски потенцијал и дам важан скок у развоју каријере.
Клуб ми је понудио велики спортски пројекат и подршку да се то реализује. Рекли су да ћу бити замена за Грујића, важан играч за будућност клуба.
Као што се види, нису одржали реч. Стрпљиво сам чекао десет месеци без играња, без плате и без иједне направљене недисциплине.
Радио сам професионално, никад нисам урадио или рекао нешто што ће да угрози респект према било коме у Црвеној звезди, покушавајући да се понашам оптимално коректно.
Дошао је дан, кад је требало да реагујем. Направио сам састанак са челницима клуба како бих отворено објаснио моје стање.
Искрено сам изразио велику срећу што сам део клуба и људи спектакуларног града Београда, у који сам се заљубио првог момента. Видим да не напредујем фудбалски, да губим време чекајући шансу, да морам да донесем одлуку, јер сам видео да други играчи добијају више шанси.
Од свих играча који су долазили и одлазили у јануару и јуну 2016, једини сам који није добио праву прилику да заигра.
Веома сам захвалан што су главни људи у Звезди, разумели ситуацију зато што су они највише инсистирали за мој долазак и желели да играм, али рекли су ми да је одлука на терену искључиво ствар тренера, што је логично и коректно.
Са тренером Божовићем, немам нити сам имао никакав проблем. Гроф је веома забавна особа. Не прича много са играчима, посебно не са онима који не играју пуно или на које изгледа не рачуна.
У Звезди нисам добио ниједно објашњење са његове стране, неку инструкцију око система игре, шта би желео да играм...
Кад сам питао шефа шта је разлог мале минутаже, увек је одговарао: ,,Нема никаквих проблема. Све је супер. Само настави тако. Задовољан сам твојим радом, даћу ти брзо шансу да играш".
Питао сам да ли то значи неколико утакмица у континуитету или само последњих 15 минута. Рекао је да ће ми дати две до три утакмице у континуитету.
Нисам потпуно разумео прави разлог мог малог присуства на терену, такође и сви моји саиграчи нису разумели и млади који су учествовали на тренинзима били су изненађени зашто не играм, као и многи навијачи који су долазили на стадион и који знају вредновати квалитет, новинари... Остаје мистерија!
Немој као Инијеста и Меси
Препричао је Давид Бабунски интересантан детаљ из свлачионице:
- Не могу да кривим тренера, има своје идеје, освојио је титулу, на путу је да освоји следећу. Кад ми је једном пре утакмице дао инструкције на табли: „Бабуне, немој оно твоје као Инијеста, Ћави или Меси одигравање дуплих пасова кроз средину. Бацај лопту на страну у простор”. Схватио сам да мој начин игре уопште не улази у његову фудбалску визију. Нема проблема, дешава се то у фудбалу! Могу да се адаптирам, али теже је елиминисати или променити радикално за кратко време стил игре који сам учио десет година у клубу, где су на исти начин учили Инијеста, Меси, Ћави...
За крај желим од срца да се захвалим свим навијачима. То је то, што има Звезда, што још увек постоји и кад је ситуација једног играча тако беспомоћна, а продужава и даље љубав према клубу…Има вас. Ваш дух. Вашу неисцрпну љубав и оданост.
Невероватна је подршка коју сам примио са ваше стране, поред тога што нисам имао много шанси да будем на терену.
Хоћу да знате да моја прва опција до последње секунде, увек је била да останем овде како бих вратио мојом игром ваше поверење које сте ми дали. Последњи период сте били једини мој кисеоник.
Клуб није урадио НИЈЕДАН напор како бих остао... Штета, сигуран сам да бисмо урадили заједно велике ствари и то не само на терену…Звезда је велики клуб, има огроман потенцијал да буде још већи.
Сви добили већу шансу
Незадовољан је Бабунски што није добио шансу да игра у континуитету:
- Ако сам у малој минутажи морао да урадим нешто екстра, предриблам тројицу-четворицу противничких играча, дам гол или асистенцију за тако кратко време, онда је све што сам урадио у Звезди био потпуни фијаско. Други играчи су исто тако или још мање показали, међутим, добили су у континуитету 10 до 15 мечева. Сви који су долазили, имали су најмање шест или седам утакмица, ја ни после добре игре (против Металца) нисам био ни на клупи следећих пет утакмица. Разлог? Непознат. Последњу утакмицу пре паузе позвао је 17 играча и ако сам био ту мене није позвао. Јасан знак да треба да променим клуб...
Велико хвала свима који сте скоро сваки дан писали поруке подршке...Хвала свима који сте ми рекли да не идете више на стадион зато што ја нисам на терену, али вас молим да промените одлуку и вратите се поново да бодрите моје саиграче зато што многи од њих играју због вас.
Хвала тренерима млађих категорија и екипа из Србије који су ми такође писали. Хвала саиграчима који су ми омогућили да се осећам феноменално од првог дана. Ово је једно искуство које ме је много обогатило и никад га нећу заборавити...
Хвала, Звездо!”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.