Овонедељни 154. вечити дерби био је најслабије посећен на стадиону „Рајко Митић” у последњих скоро девет година.
Само 26.112 гледалаца премало су за највећу светковину српског фудбала, без обзира што су у прошлости четири дербија на нашем највећем спортском објекту изазвала још мање интересовања љубитеља фудбала.
Посета је зачуђујуће скромна ако се узме у обзир значај утакмице, односно да је меч у великој мери утицао где ће пехар намењен шампиону завршити на крају првенства.
Станислав Караси био је актер десет вечитих дербија. Некадашњи ас Црвене звезде био је редован учесник спектакла и у југословенским оквирима, од 45. до 54. међусобног окршаја наших најбољих клубова, односно у периоду од 1969. до 1974.
По завршетку играчке каријере познати стручњак и функционер тренерских организација, изненађен је лошом посетом у уторак.
– Кад сам ушао на стадион нисам могао да верујем колико је мало људи на трибинама. Утисак ми је био мало другачији после утакмице. Народ је испражњен од свега, избора, Ускрса, протеста на улицама, тако да је нешто више од 26.000 људи можда и пуна капа за дерби у овом тренутку.
Да ли је узрок полупразног стадиона и квалитет фудбала, поготово лоша игра на претходном дербију почетком марта?
– Свакако да јесте. Били смо разочарани игром у 153. дербију. Очекивали смо да ће сад бити боље, поготово како су актери најављивали меч у штампи. Квалитет је ипак, био солидан после дужег времена. Партизан је био много бољи, Звезда испод свог нивоа.
Размак између два првенствена окршаја био је месец и по дана. Да ли је публика и засићена због честих дуела вечитих?
– Док сам ја играо дешавало се да играмо и пријатељске утакмице и да дође да нас гледа 50.000 људи. Ако кренемо том логиком онда на евентуално финале купа Звезда – Партизан неће нико доћи. Све више људи схвата да су то обичне утакмице, далеко је то од некадашњег нивоа. Не можете натерати људе да дођу на дерби ако немају шта да виде. Мало су два-три добра потеза за такав меч. Ми смо били шмекери, знали смо да одиграмо штиклу, комбинацију, да противнику гурнемо лопту кроз ноге, ухватимо лепе волеје.
Шта је акутни проблем у игри наших најбољих клубова?
– Превише се игра уназад и то не могу да разумем. Многима није јасно кад данашњи фудбал у Србији упоређујем са рукометом. Све се своди на додавање. Барселона је била претеча такве игре у Европи, а она деформише фудбал. Каталонци су били најбољи док су имали врхунске играче, а кад су ушли у аутоматизам онда више нису доминантни. Неопходна је много конкретнија и директнија игра.
Утиче ли велики број странаца на пад посете у дербијима?
– Иако странци у Србији нису по мом укусу, није због њих дошло мање гледалаца. Стрелци сва три гола у уторак били су играчи из иностранства, али ипак, нико међу њима није доминантан, не доноси превагу. Знам да сам, кад сам отишао у Француску, био најбољи. Партизанови играчи су у дербију били бржи, не и доминантни.
Очекујете ли већу посету на следећој утакмици вечитих?
– Видећемо прво како ће да се заврши ова сезона. Много тога ће зависити од исхода борбе за титулу. Далеко је наредно првенство – закључио је Станислав Караси.
ПУБЛИКА ЈЕ 1965. СТАЈАЛА ПОРЕД ТЕРЕНА
У чему је основна разлика у квалитету игре некад и сад?
– Генерацијски смо били другачији, имали много више мајстора, играли организованије, лепше. Гледаоци су одлазили задовољни с наших утакмица. Сећам се да су 1965. проваљена врата на северној трибини, да је дербију присуствовали више људи него што је могло да стане на стадион. Публика је стајала на атлетској стази, али нико није ушао на терен. Људи су поштовали игру, утакмице су се боље организовале, једноставно, био је то други фудбал – подвукао је Караси.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.