У сенци Душана Савића, стрелца сада већ антологијског гола против Арсенала у Лондону, у осмини финала Купа УЕФА, али и Владимира Петровића Пижона, најбољег играча генерације Црвене звезде чији је домет у сезони 1978/79 било финале најмасовнијег европског такмичења, био је Цвијетин Благојевић.
Његов учинак у дуелу са Тобџијама, актуелним ове јесени јер у четвртак после скоро четири деценије поново долазе на Маракану, био је импресиван. Постигао је гол у првој утакмици, а у реваншу је асистирао Савићу за погодак вредан пласмана међу осам најбољих екипа тада престижног такмичења.
– Прошло је много времена. Данас је интернет ера, на ју-тјубу понекад погледам утакмице са Арсеналом, јер су оне обележиле читаву моју генерацију. Елиминацијом Тобџија направили смо велики корак ка завршници Купа УЕФА. Да смо у тој сезони били најбољи тим у такмичењу доказује да смо избацили два енглеска клуба, немачки и шпански, а они су и тада представљали европску елиту – присећа се Цвијетин Благојевић својих и Звездиних славних дана.
Пажња на Волкота
Великан из Лондона не би требало да се коцка са угледом у Београду.
– Добар је и комбиновани тим Арсенала, победили је уосталом Келн са три гола у другом полувремену, лако освојио бодове у Борисову. Венгер би од старта требало да пружи шансу Теу Волкоту, у почетку његовом омиљеном играчу. На њега би Звездини играчи морали да обрате посебну пажњу, брз је, непревидив, може да направи много проблема нашој одбрани – сматра Благојевић.
Једна од најуспешнијих сезона у историји црвено-белих била је Благојевићева прва у најтрофејнијем српском клубу. Стигао је лета 1978. из тузланске Слободе.
– Проглашен сам те сезоне четвртим младим играчем Европе. Мечеви са Арсеналом, Вест Бромвич Албионом, Хертом, Динамом из Берлина обележили су у великој мери наше каријере. Многи су иначе, били сумњичави о нашим дометима. Кад сам дошао направљена је смена генерација. Отишли су Сеад Сушић, Владислав Богићевић... Окосница тима ипак, је остала. Владимир Петровић Пижон био је већ проглашен највећом Звездином звездом, били су ту Јовановић, Филиповић, Муслин, Шестић, Милетовић, Јовин... Брзо сам добио шансу. Већ после две-три утакмице почели смо да верујемо у успех.
Као вредност генерације Благојевић издваја игру без комплекса:
– Нисмо се плашили ниједног противника. Мало ко помиње да нам је тренер био Бранко Станковић, громада, легенда, врсни зналац, личност од поштовања, није узалуд имао надимак Амбасадор. Драган Џајић је завршио каријеру и постао директор. Јаки људи су нас водили.
Цвијетин Благојевић је већ у 14. минуту прве утакмице у Београду донео победу Црвеној звезди.
– Више играча учествовало је у акцији, прво Шестић, лопта се затим после Пижоновог шута одбила ка мени и из гужве сам је послао у мрежу. Не приписујем заслуге себи већ читавом тиму.
Минимална предност ипак, није омогућавала миран сан до реванша у Лондону две недеље касније. Благојевић и другови ипак, како је већ нагласио, храбро су истрчали на чувени „Хајбери”.
– Није било лако играти пред бучним енглеским навијачима. За разлику од нашег стадиона на Острву је публика много ближа терену, малтене нам је дисала за вратом.
Акција за изједначујући гол Душана Савића, у 87. минуту, упамћена је и као једна од најлепших у том циклусу Купа УЕФА.
– Извели смо напад из уџбеника, учествовала је скоро цела екипа. Играо сам по десној страни, а пребацио сам се на леву, као и још неки играчи. Неђа Милосављевић је одвукао највише противничких фудбалера ка себи, Пижон је маестрално одиграном петом, иако ме није гледао, проследио лопту ка мени. Центрирао сам спољном, Дуле је мајсторским полуволејом погодио мрежу – присетио се Цвијетин филигрантске акције.
Црвена звезда је на путу ка финалу Купа УЕФА елиминисала и ВБА (1:0, 1:1).
– Тим из Бирмингема био је квалитетнији од Арсенала. Играли смо сјајно. Били смо претеча „тика-таке”, данас у свету познатог стила Барселоне. Деловало је да смо спори, размењивали смо 30-40 додавања, а чим смо се приближавали голу брзо смо реаговали. Противници нису могли да нам приђу близу. Посебно смо фатални били за енглеске клубове.
Црвено-бели су у тој сезони одлучујуће голове давали у финишу утакмица.
– Тако је било почев од првог кола и двомеча са Динамо из Берлина. Изгубили смо у Источној Немачкој 2:5, у реваншу победили 4:1. Срећа нас је једино напустила у финалу. Играли смо боље од Борусије Менхенгладбах. У реваншу у Дизелдорфу натерали смо њихове навијаче да у другом полувремену навијају за нас. Примили смо аутогол у Београду, у реваншу шансе имали Муслин, ја... Досуђен нам је затим смешан пенал. Италијан Микелоти нас је завио у црно и на тај начин се опростио од суђења. Као генерација смо оставили сјајан утисак на домаћој сцени, освојили три титуле и два купа – евоцирао је успомене Благојевић.
Енглези нису одустали од свог стила
Од доласка страних тренера у Енглеску водећи клубови форсирају игру кратких пасова, а по томе је Арсенал посебно познат. Цвијетин Благојевић ипак, сматра да се данашње Тобџије по стилу игре не разликује много од ондашњих.
– Енглези су и даље јаки у дуелима, прекидима, само су се више прилагодили европском стилу. Арсен Венгер је 22 године на клупи Арсенала, веома добро ради, донео је много новца клубу стварајући играче. Клуб је практично, дуго година егзистирао од тога. Ове сезоне су све карте бацили на првенство, откако је Француз менаџер први пут не играју у Лиги шампиона. Уколико овако наставе у Премијер лиги мораће попут Манчестер јунајтеда прошле сезоне да кроз Лигу Европе изборе Лигу шампиона – предвиђа Благојевић.
Ова екипа мирише на моју генерацију
Цвијетин Благојевић не верује да ће се Звезда уплашити Арсенала у четвртак:
– Што више гледам садашњи тим све ми више мирише на онај наш из 1978. Играју храбро, показали су снажан менталитет против Краснодара, кад су многи мислили да ће их Руси лако елиминисати. На Маракани ниједан гостујући тим није у предности. Наш стадион је за многе деценијама представљао баук. Уз пуне трибине све је могуће. Ова генерација Звезде има велику шансу и у четвртак и до краја Лиге Европе. Чак и у случају пораза, због три бода у Келну, реални су изгледи за пласман у нокаут фазу. Арсенал је у лутању, Звезда у добром моменту. Много би нам значио и бод, иако ће се освајач другог места вероватно решавати у Борисову.
Брзо од анемичног до јаког тима
По завршетку играчке каријере Цвијетин Благојевић је постао тренер. Седео је на клупама Радничког из Обреновца, Радничког из Пирота, Радника из Сурдулице, Дрине из Зворника, Козаре из Градишке, Железника и млађих селекција Црвене звезде.
– Радио сам и у Шведској, али не могу да објасним како се данашњи тим црвено-белих од невероватно анемичне екипе постао овако добар. Звезда игра паметно, прима мало голова, у одбрани има Вујадина Савића који претходних година нигде није играо, а овде је један од најбољих. Радоњић игра без комплекса, Пешић је одличан. Странци Боаћи, Доналд, Канга, Ле Талек имају значајну улогу – истиче некадашњи ас нашег најтрофејнијег клуба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.