ПИШЕ: Никола Стаменић
Зашто је Црвена звезда почела да прима голове у финишима суперлигашких утакмица ствар је за темељну анализу стручног штаба лидера, а разлог за мучење, на домаћој сцени, против дефанзивно оријентисаних ривала јасно је као дан и лежи у паду квалитета тима по завршетку зимског прелазног рока.
Гелор Канга и Ричмонд Боаћи били су превише важни за функционисање Милојевићевог тима да би њихов одлазак прошао безболно.
Све су то још безазлене ране за црвено-беле, захваљујући чињеници да је највећи ривал за титулу Партизан, у пет утакмица у 2018. години, кикснуо већ два пута и повећао заостатак.
У исто време су и упозорење пред летње формирање тима за европске квалификације, а још више потврда да експеримент није успео.
Милојевић је добио одговор на питање – да ли је Црвеној звезди делотворнија игра на карту креативности, или тактичке одговорности везног реда?
Можда са повремено неодговорним Кангом није могао да се створи перфекционизам у извршавању дефанзивних задатака на средини терена, али за оно што клуб чека на сваком мечу у шампионату такав профил играча је неопходан за стварање великог броја шанси.
За Кангин одлазак у клубу су били спремни сви. Милојевићев став у разговорима са управом да има решења у актуелном саставу и да није за опцију довођења још једног странца одговарао је руководству да не улази у нове финансијске обавезе.
Стање на табели оставило је простор за пробу и кад се подвуче црта после првог месеца такмичења резултати су бољи од утиска.
А и мало је недостајало да опредељење добије сатисфакцију елиминацијом ЦСКА и проласком у осмину финала Лиге Европе.
За нову европску причу и репризу јесењих резултата и игара у Србији потребна су појачања. Не само на месту „плејмејкера”.
Потрага је сигурно већ почела.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.