Kalinić: Prvo u Zvezdu, pa na krštenje, stadion je naša prva i druga kuća

1

Trener Grafičara Uroš Kalinić, mlađi brat poznatog glumca Milana, ističe da je u kući Kalinića odvajkada Zvezda svetinja

FOTO: V. Marković

Braća Kalinić uživaju u životu, svako na svoj način. Uroš živi u fudbalu 24 časa i od najpopularnijeg sporta na planeti, iako je pre deceniju i po okačio kopačke o klin. Milan nije kreirao igru, stajao je ispred gola i za razliku od mlađeg brata posvetio se glumi i radu u medijima, kao TV voditelj.

Obojici, za sada, dobro ide. Krče puteve ka zvezdama na svojim životnim poljima, svesni da je smeh najbolji lek.

– Crvena zvezda je moj matični klub, ponikao sam u LJutice Bogdana 1a, sećam se dolaska u klub, 1984. godine, takođe i prvog trenera, Vladice Popovića. Kasnije sam upijao fudbalsko gradivo od Jovana Kuleta Aćimovića, pa Stevana Ostojića, Zorana Žote Antonijevića i na kraju slušajući Vojina Lazarevića. Igrao sam prijateljske utakmice za drugim tim, a dres prvotimca ostao je moj puki, dečački san. Bio sam deo dobre generacije, sa Nebojšom Krupnikovićem, Dejanom Stefanovićem, kumom Nikolom Trbovićem, Nikolom Kadrijem, Milanom Bosancem, Darkom Pivaljevićem... Krupniković i Stefanović otišli su najdalje u karijerama – govorio je Uroš Kalinić, skidajući Zvezdinu trenerku posle treninga sa prvotimcima Grafičara iza južne tribine najvećeg srpskog stadiona.

Zaključak je jednostavan u opredeljenju šefa stručnog štaba srpskoligaša sa Topčiderske zvezde.

– U domu Kalinića, od malena, Zvezda je svetinja. Ponosni smo na prošlost i što volimo prvaka sveta i Evrope iz 1991. Crveno-beli su obeležili Milanovo i moje detinjstvo, ovaj stadion je naša prva i druga kuća. Bila, ostala i biće. Zauvek.

Fudbalska matematika je jednostavna, kaže da je Kalinić mlađi, rođen 18. marta 1974, Zvezdinu opremu ove godine ponovo obukao posle tačno 25 godina.

– Zanimljivo, karijeru sam završio u Grafičaru, sada Zvezdinoj filijali. Lepo se osećam u omiljenim bojama, volim kad ovaj grb stoji na srcu. Ovde sam na neki način prohodao. Milan i ja smo kršteni u Crkvi svetog Marka kad smo imali šest meseci, on 1973. a ja u septembru 1974. Obojicu nas je deda Milan učlanio u Crvenu zvezdu kao bebe od tri meseca. Koliko nam je Marakana u srcu potvrđuje i to što smo prvo postali zvezdaši, pa onda Hrišćani.

Uroš Kalinić je po izlasku iz omladinske škole igrao za Trudbenik, švedskog prvoligaša Sporvegen, zatim Javor, Radnički iz Niša, napravio je trogodišnju pauzu zbog povrede leđa, vratio se fudbalu igrajući za Železničar iz Bare Venecije, tadašnjeg drugoligaša, a igranju je rekao zbogom u dresu Grafičara. Kratku epi-zodu imao je i u Arisu iz Limasola.

– Uživam u životu, zadovoljan sam. Milan i ja se razlikujemo mnogo, a u suštini smo isti. Brat je umetnik koji živi kao sportista, a ja sam bio sportista sa životom umetnika. Nije šala, mada lepo zvuči.

Šaljivdžija gde god se nađe, nasmejan, trudi se da širi pozitivne vibracije. Tako je bilo dok je trenirao fudbalere Dorćola, nema razlike ni sada, na Senjaku ili Marakani.

– Tmuran čovek nije dobar ni za sebe, a kamoli za okolinu. Kad sam neraspoložen ne izlazim iz kuće dva dana. Kome sam potreban, ko voli da vidi namrštene obrve? Prvi ja to prezirem. Bio sam ljut na sebe milion puta, ko me dugo i dobro poznaje seća se da sam bio dobar vezni igrač i ko je sad meni kriv što nisam napravio u fudbalu ni blizu koliko sam mogao. Nisam bio dovoljno posvećen poslu, olako sam shvatao suvi talenat. Nisam imao nikoga da popričam, onako kao što ja sad razgovaram sa fudbalerima Grafičara o svemu i svačemu. Borim se za svakog svog igrača, da ne napravi grešku koju sam ja načinio.

Život je surov, brzo prolazi, nekome je majka, za nekoga maćeha.

– Propustio sam mnogo vozova u igračkoj karijeri, zato sam sad drugi čovek. Sazreo, u svakom smislu. Rešio sam da uputim podršku, dam savet mladom igraču, pomognem, kao što meni nisu. Želim da istraju u fudbalu i životu, u čemu su dobri. Volim kad je trening bogat, svaki je nova priča. Trudim se da svaka sledeća aktivnost bude za igrače jakog intenziteta, ne samo u smislu prikupljanja snage, da je zanimljiv, s tim što kontrolišem kad je potrebno da smanjimo gas. Utorak ili sreda su udarni dani, radimo na podizanju nivoa fizičke spreme.

Svojevremeno plavokosi organizator igre seća se kako je zaplovio trenerskim vodama.

– Milan je branio u Banji, klubu iz Višnjičke banje koji se takmiči u petom rangu takmičenja, zamolio me je da da dođem i pomognem im kao trener. U tom trenutku priznajem nisam razmišljao o trenerskom poslu. Zatekao sam grupu divnih momaka sa kojima sam napra-vio odličan odnos. Stekao sam mnogo prijatelja, ostvarili smo dobre rezultate. Banja je zaslužna što sam se upecao na ovaj poziv. Radio sam dve i po godine, pekao zanat, pozvali su me prijatelji iz Grafičara, da pomognem kako bi ostali u zonskom rangu. Plan smo ispunili u teškoj situaciji, ipak smo se rastali na kraju sezone. U međuvremenu sam završavao za A licencu, dobio šansu na Dorćolu, da prvi put predvodim ekipu u Srpskoj ligi. Dorćol je imao dobar tim u rezultatskoj krizi. Ostvarili smo lepe rezultate i smenjen sam u trenutku kad je ekipa bila na prvom mestu.

Prolazili su minuti, Uroš se ponovo vratio na starijeg brata.

– Ko nije znao da igra fudbal morao je da stane na gol. Milan je rođen 21. septembra 1972, voleo je da se baca po loptu, bio je talentovan, igrao je i on u Zvezdinoj školi, međutim, golmanu je potrebna visina. Vršnjaci su ga prestigli u rastu, pa je otišao u Hajduk, potom sa Liona u Dorćol, kod tadašnjeg trenera Milorada Gileta Rajkovića. Drago mi je što dolazi na svaku moju utakmicu, osim kad ima poslovne obaveze van Beograda. Uhvati sina Vuka za ruku, rado dođe da uživa i da se nervira. Verujem da će jednog dana Milan da traži moj autogram, rado ću se i njemu potpisati, naravno. Zaslužio je, zbog mojih početaka. Biću popularniji, mada ne verujem u Srbiji, ali u svetu - da! – uz iskren osmeh završio je Uroš Kalinić.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Aca

Uopšte ne liče,ovaj napoznatiji je bolji i lepši po svemu!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru