Пари сен Жермен је друга фудбалска димензија за Црвену звезду, али и тиму препуном асова најтрофејнији српски клуб је успео да запрети, доведе га у проблем у Београду у првих 25 минута другог полувремена и покаже да је достојан учешћа у Лиги шампиона. Памтиће се три спектакла пред препуним трибинама и величанствена победа над званично другом екипом у Европи, Ливерпулом. Довољно је материјала за леп споменар, али после свега једино је битно – сутра!
У праву су они који су говорили и у најтежим данима клуба да је Звезда једино Звезда кад је у групној фази УЕФА такмичења. И није битно само да учествује, него да се бори за пролаз. Сада су и млађи навијачи имали прилику да стекну додатно уверење о величини клуба, који тек чекају искушења да задржи континуитет на међународној сцени.
Прошле сезоне направљен је огроман помак. Пласман у Лигу Европе био је дуго чекан успех, а резултати у групи потврда да се Звезда дефинитивно подигла. Улазак у шеснаестину финала представљао је најаву да ће следећа сезона да донесе нови корак напред – Лигу шампиона. Стигло се у елитно друштво уз много среће у Салцбургу, али чињеница је да и није било тежег ривала од аустријског првака.
У крем друштву од Звезде се није тражило ништа више од максималне борбености, посебно кад је жребом послата у најатрактивнију групу. Потајно се очекивао по неки бод и гол, план је пребачен. Успех је да је у тако јаком друштву последње коло дочекано са шансама за пролеће у Лиги Европе.
Кад се све сабере, једини Звездин подбачај у Лиги шампиона био је у Паризу. Неадаптирани на гостовања најзвучнијим светским тимовима, нису могли да парирају на Парку принчева. Већ у Ливерпулу било је боље, пораз од четири разлике био је превисок. У Напуљу је Звезда била још чвршћа, па је и силно ослабљена дошла до гола. Печат на учешће у Лиги шампиона требало је да представља изједначење против Пари сен Жеремна после 0:2, било је шанси преко Марина и Јованчића. Само још тај осећај изједначења против најскупљих играча данашњице недостајао је Звездиној публици, али и овако могу да буду презадовољни. Аплаузи после утакмице све су рекли.
Сада сви у клубу морају да се пресаберу. Од играча и тренера до управе. Мораће да се рашчисти ко одлази, а ко дугорочне планове везује за Црвену звезду. Колико год сада зимске припреме без ишчекивања европског меча буду изгледале мање атрактивне и важне, већ почиње прављење плана за трећи узастопни успешан излет на европској сцени.
Испред руководства је неминован задатак да делимично реконструише кадар. Долази период кад ће морати да се пресече ко има дозволу за одлазак у иностранство, ко је засићен, а ко није и спреман је да настави да даје све од себе за успехе као и до сада. Појединци нису испунили очекивања, а ни добили велику шансу, па ће се играчки кадар кратити и растанцима. Не би представљало изненађење да ове зиме оду Кафу, Мелег, Јевтовић, Сумаила, Стојиљковић...
Кључ планова за будућност требало би да донесу преговори око нових уговора са Борјаном, Савићем, Родићем, Стојковићем и Крстичићем. Њихов долазак на Маракану био је почетак успона, заокружили су мисију играњем Лиге шампиона. Логика указује да је време за нове иностране изазове, али и упозорава да ће бити тешко ако би баш сви отишли.
Смањила је Црвена звезда дуг, дошла до прихода, али морају у клубу пажљиво да троше новац. Нису у ситуацији да драстично повећају плате фудбалерима, а ако би се определили за једну такву варијанту нема сумње да би избор морао да падне на Милана Борјана. Голмана таквог квалитета тешко је довести у Србију, његово ангажовање представљало је један од најбољих потеза пред годину и по дана.
За већину стандардних играча Црвене звезде доћи ће понуде, неке можда из категорије да се не одбијају. Оно што се сада намеће као императив је да се игра у наредној годину у великој мери гради на квалитету најпријатнијег изненађења првог дела сезоне – Душану Јованчићу.
А, колико је значајно да тренер остане Владан Милојевић, излишно је и да се прича...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.