Звездин некадашњи капитен, са више од 500 утакмица, пре неколико година и тренер црвено-белих, планирао је, каже, да већ на почетку ове године види другу Звездину звезду – на традиционалном, вишегодишњем дружењу.
– Оде наш Шеки, уствари, кад човек боље размисли, легенде никад не умиру – уздах је претходио првој реченици Бошка Ђуровског.
Тренер у Кјоту, јапанском друголигашу, истицао је више пута током разговора, да се практично, свакодневно из Азије чуо са Шекуларцем.
– Пре 15 дана последњи пут смо разговарали, чим сам дошао из Јапана позвао сам га, у међувремену био сам на Бледу и у Македонији. Казао ми је да се добро осећа, да га једино ноге издају. Упамтио сам и речи „иде добро све остало...”. Питао сам га увек за здравље.
Дружењима није било краја од 2005. године, док Ђуровски није отишао други пут у земљу излазећег сунца.
– Често и радо смо се виђали, путовали заједно... Шекијев отац био је војно лице, рођен је у Штипу, тамо су му поставили спомен-обележје. Сећам се и Шекијевог говора. Опроштајну утакмицу, после каријере за дивљење од Вардара до Триглава, правио је у управо у том месту у Македонији, памтим и да је славни Еузебио дошао. Звездини ветерани играли су против Брегалнице. Захваљујући Жарку Калуђеровићу тамо смо се окупили у мају 2016. године, лично је, за живота, подигао споменик у част уметника са лоптом, то је изванредно уметничко дело.
Бошко Ђуровски се сетио 1989. године – Драгослав Шекуларац седео је на Звездиној клупи.
– Сарађивали смо само пола године, међутим, као да је трајало деценију, две. Био је раније део стручног штаба. Никад нећу да заборавим да је дао изјаву у „Темпу” после утакмица против Келна на Маракани (2:0) и реванша у Немачкој (0:3). Шеки је рекао: „Да сам имао Бошка Ђуровског у тиму не бисмо изгубили, можда би Звезда стигла до финала Купа УЕФА”. То ми је највећи комплимент, дар за сва времена. Народ воли те несрећне момке, као што су Шеки, Милко, Џорџ Бест, Кантона...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
