Раситњен је и трећи дан од, неком за утеху, минималног пораза у Хумској, једнако болног за већину Срба где год били расути по свету. Отуд, тако је од вајкада, тишина „пара уши” у службеним просторијама Црвене звезде. Све је некако замрло, нигде живе душе. Само фотографије фудбалера и тренера издвојених из мноштва на зидовима, обешене.
Руку пружа в.д. генерални секретар црвено-белих – Звездан Терзић.
- Никад није пријатно кад се изгуби утакмица, поготово од Партизана. С друге стране, радује и храбри изузетно одиграно прво полувреме, надасве модерно. А, никад с млађим тимом у вечитом дербију. Додуше, пораз је њима и пао најтеже. Предрагу Рајковићу и Луки Јовићу. Били су сјајни, показали класу. Како понекад бива, уместо јунаци - постадоше трагичари. Верујте на реч, ради се о бисерима српског и европског фудбала. Но, живот иде даље и, старине веле, не вреди плакати за просутим млеком. Очекује нас утакмица с Доњим Сремом, гледамо да ухватимо што бољу позицију до зиме.
Занимљиво, док Партизан обара рекорд у везаним победама, Звезда броји године својим играчима?
- Да се разумемо: не оптерећујемо се рекордима, старосном доби првотимаца. Моја амбиција, моја мисија није да доведемо десеторицу ислужених фудбалских легионара, у овој нашој лиги будемо шампиони, а лимитирани у Европи. Није ти ни идеја руководства, већ да играмо значајну улогу у групној фази европских такмичења. Тако нешто, убеђен сам, не бисмо могли са ислуженим легионарима од 30 и кусур година. Ово је једини исправан пут је којим смо кренули, само тражим мало времена и стрпљења. Ништа друго, остало имамо. Небрушене фудбалске драгуље, попут Рајковића, Јовановића, Јовића, Грујића, Ристића, Аврамовског...
Кад већ споменусте искусне интернационалце, управо такви добише у суботу Звезду. Управо такви играју Лигу Европе?
- Поштујем политику Партизана, дозволите да тако не видим Црвену звезду. Овај клуб мора да буде наслоњен на омладинску школу, попут Барселоне. Да од малих ногу оспособљава играче с победничким карактером, навикнуте на жестоки притисак. Не мање битно: да воле Црвену звезду! Наравно да не можемо само да форсирамо младе играче, наравно да правимо баланс са искуснијима, наравно да увек морамо да се боримо за трофеје. И још нешто: млади момци не служе као покриће. Мене то не интересује, већ да за две, три године играмо значајну улогу у Лиги шампиона. То можемо, тврдим.
Смело речено, нема шта?
- На добром смо путу, зато молим за мало стрпљења. Новац немамо да бисмо куповали квалитетне играче, отуд смо принуђени да из сопствених ресурса формирамо шампионски тим. Звезда не може ни приближно да формира екипу за ЛШ, као 1991, потроши милионе марака на Савићевића, Михајловића, Панчева... Или, очекује да с неба падну Белодедић и Просинечки. Времена су се променила, верујте Звезда одавно није имала овако талентоване играче.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.