Шал чврсто везан око десне руке на атлетској стази, песма за песмом Делија, хук са северне трибине Маракане одзвањао је све јаче – повод је била дупла круна Црвене звезде. На зиду је стајао календар из 2007. У међувремену, прошло је 12 година.
Бошко Ђуровски (57), једна од легенди клуба из Љутице Богдана, тада је командовао са тренерске клупе црвено-белих. Вечерас, међутим, неће у својој другој кући, како са поносом зна да каже на сваком кораку, да присуствује утакмици финала државног купа, уз вечити дерби највећој посластици у српском фудбалу.
– Кренуо сам у уторак изјутра на Хиландар, идем у Грчку у друштву Владимира Петровића – Пижона, Јована Аћимовића – Кулета, Маринка Роквића, Саше Марковића и Бранислава Кантара. Раније смо резервисали места и донели одлуку да кренемо на пут, незабораван и један од најдражих у животу – причао је Бошко Ђуровски.
Некадашњи капитен Црвене звезде и интернационалац у Швајцарској, до пре пола године тренер у Кјоту, јапанском друголигашу, месецима се, истиче, припремао за одлазак на Свету гору.
– Верујем да ће наш клуб, уз божју помоћ, данас да освоји дуплу круну. Провешћемо у Грчкој три дана, то нам је велика част. Сваки православац би требало да види Свету гору. Нећемо, на жалост, бити у прилици да гледамо утакмицу на малим екранима, али бићемо свим срцем уз наше црвено-беле. Надам се да ће Савић, Стојковић, Јованчић, Марин, Борјан и другови, после освојене титуле, да приграбе и подигну још један трофеј. Близу су још једног циља у овој години.
509 утакмица одиграо је Бошко Ђуровски за Црвену звезду и постигао 103 поготка
Старији од браће Ђуровски прикупљао је информације о животу на Хиландару.
– Живећемо, на кратко, као монаси, устајаћемо раније, ићи ћемо на литургије, обреде, постићемо... Ми ћемо да постимо, а нека се Црвена звезда омрси у финалној утакмици Купа Србије! После моје прве српске дупле круне драго би ми било да црвено-бели понове успех, то би значило круну на Звездину сјајну сезону, историјску, због првог учешћа у Лиги шампиона.
Сећања на 2007. годину почелу су да навиру.
– Имали смо добар, моћан тим, под вођством Драгана Стојковића – Пиксија. Против Ренџерса нисмо успели, на жалост, да направимо корак даље на европској сцени. Криво ми је само што је Црвена звезда чекала дугих 12 година на моменат да се поново окити титулом и трофејом за победника куп такмичења.
И о разлозима радо је причао стрелац првог гола за гиганта са Балкана на утакмици против славног Реал Мадрида 1987. године на Маракани (4:2).
– Није се плански радило, мењали су се председници, управе... Није било континуитета у раду, то смо сви уочавали. Напокон је четверац у саставу Владан Милојевић, Митар Мркела, Звездан Терзић и Светозар Мијаиловић успео у намери, створио снажну екипу. Како мислим ја, тако размишља више од 90 одсто људи којима је Звездин грб у срцу – рекао је Ђуровски.
Лига Европе Приоритет И Реалност
Уживао је Бошко Ђуровски гледајући звездаше у Лиги шампиона против Мертенса, Кулибалија, Инсињеа, Хамшика, Нејмара, Ди Марије, Ембапеа, Ван Дајка, Салаха и осталих фудбалера са вишемилионским уговорима.
– Не би требало стављати императив пред тренера Владана Милојевића да Црвена звезда поново уђе у Лигу шампиона. Лига Европе је реалност, успех би био да се црвено-бели пласирају у групну фазу тог такмичења. То је, ипак, приоритет, а све преко тога, односно учешће против крема европског клупског фудбала још једном би одвело фудбалску Србију међу највеће клубове на континенту – размишља Ђуровски.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.