DA SE NE ZABORAVI - Ko je ustvari bio Vladimir Beara

4

Pre pet godina na nebeske golove preselio se „Veliki Vladimir”, jedan od najboljih golmana svih vremena

FOTO: Arhiva Politike

Hrvatska je medijski obeležila petu godinu otkako je sa ovog sveta otišao Vladimir Beara, jedan od najvećih, ako ne i najveći fudbalski golman kojeg je taj svet ikad video. Učinila je to pomalo pompezno, i još više glasno, da li i ljudski kasno, uz mnogo toga što je prećutano.

Naslov u Sportskim novostima mnogo govori „U Hajduku su ga ponižavali, pa je otišao u Zvezdu, a pre toga nudio se Dinamu”. Došao je trenutak istine, zbog čega se onda ćuti o svemu što je sve do sudnjeg dana pratilo život Vladimira Beare

Vladimir Beara sahranjen je 13. avgusta 2014. godine na Gradskom groblju u Splitu, po katoličkom obredu, uz služenje trojice fratara.

Zakupio grobnicu u porti crkve Svetoga Ilije, u Zelovu, gde su sahranjeni svi njegovi preci i podigao spomenik na kome su ćirilicom ispisana imena Vladimir Beara i Jadranka Beara Coce

Skoro godinu dana kasnije, srpska i hrvatska javnost saznaju da je Beara, deset godina pre smrti, zakupio grobnicu u porti crkve Svetoga Ilije, u Zelovu, gde su sahranjeni svi njegovi preci i podigao spomenik na kome su ćirilicom ispisana imena Vladimir Beara i Jadranka Beara Coce.

NJegova poslednja želja za koju su znali protojerej-stavrofor Nikola Škorić i protejerej Slavoljub Knežević, sveštenici Arhijerejskog namesništva splitskog, nije poštovana. Grobnica Vladimira Beare u Zelovu je prazna” - napisano je u knjizi Ratka Dmitrovića „Krst na križu”.

Bijaše tako, jedan veliki golman koji je letom kao baletan uzdrmao društveni poredak komunističke Jugoslavije, a fudbal, nadolazeću profesiju doveo na prve stranice „Politike”, „Borbe” i „Vjesnika”, rame uz rame sa Titom, Rankovićem i Kardeljom.

Vladimir Beara, zbog kog su fotografiju „Parada na Vembliju” sva dečurlija s Mejdana i drugih banjalučkih kvartova čuvala u bukvaru, ili čitanci, da se ne zgužva, pomerio je granice popularnosti i vrednosti.

Doslovno je oteo pravo za sebe da bude mera golmanskog umeća, evo do današnjeg dana. Za vrsnog golmana i sad kažu: „brani kao Beara!”

S njim se niko nije poredio, Englezi su pedesetih godina prošlog veka večno naslovili njegovu fudbalsku biografiju – „Veliki Vladimir”! Pronosio je slavu splitskog Hajduka i beogradske Crvene zvezde celim svetom, a tek slavu tek rođene komunističke Jugoslavije. Svi su ga, i Jugoslavija i Zvezda i Hajduk, izabrali za najboljeg golmana svih vremena. NJegova fotografija, ona sa Vemblija, sa skokom nebu pod oblake ulepšava muzej Crvene zvezde. Ulepšavala je, ali se i skidala, iz muzeja Hajduka!

Ostao je nacionalni simbol i nacionalno dobro zemlje koje više nema, a za njeno, jugoslovensko, i dobro i zlo stalno je plaćao veliku cenu, otprilike. Bio je anđeo u društvu đavola.

Poslednji put smo se sreli na Izboru najboljih sportista BiH u Sarajevu, bio je u punoj snazi, gotovo filmskog izgleda.

Te prohladne sarajevske noći na svečanosti nakon izbora, u restoranu „Belami”, pitao sam Bearu: „O čemu, posle svega proživljenog, najviše razmišlja?”

Dugo je ćutao, potapšao me po ramenu, i rekao:

- Da sam znao kuda će ići ovaj svet ubio bih se pre rođenja! A možda i ranije! Pošto nisam znao, kao što ne znam ni sada, pokušavam da preživim, ide nekako…

Znajući da sam iz Banjaluke, još mi je rekao:

- Umalo 1961. godine nisam došao u Borac. Sve smo tajno dogovorili, stigao mi je poziv iz Nemačke, Banjaluka je ostala neostvarena želja…

U jednoj enciklopediji, o Vladimiru Beari je zapisano da je gol reprezentacije Jugoslavije branio na 59 utakmica, sa Splićanima je bio prvak Jugoslavije tri puta, na golu Crvene zvezde bio je na 200 utakmica, osvojivši četiri državna prvenstva i dva Kupa Jugoslavije. Bio je član selekcije Evrope koja je 1953. godine igrala u Londonu protiv Engleske. Kao trener je radio u Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu i Jugoslaviji…

Zvezda ga skrivala dok nije potpisao

U Zvezdu je došao posle velike afere 1955. godine, nakon što je šikaniran i omalovažavan u Hajduku, da bi ga Aca Obradović i drugi funkcioneri kluba krili po Srbiji dok nije potpisao za crveno-bele.

Inače, u poslednjem ratu njegovo rodno selo Zelovo sravnjeno je sa zemljom.

Komentari (4)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
007

Vladimir veliki. Vojvodinin je bio 3 meseca kad ajduk nije racunao na njega gde je bo treci golman a nasi su ga prihvatili kao svog . Toza legendarni je pricao da je bio ljudina sl ostra vojvodjanska zima od januara do marta te 49 i nostalgija za morem su vratili bearu u splt i legendu. Nek se zana ovaj podatak kratko al je bio i nas. Vojvodinin

Odgovori
nemam pojma

Baš bi mu udbaši iz zvezde dozvolili da pređe u Borac. Pa napisano je već da je intervencijom direktnom Tita, dobio slobodu od zvezde da ode u Nemačku, da zaradi neki novac i to kad je bio već preko trideset.

Odgovori
los penzos 47

"Nemam pojma",izvini,da li ti misliš da je UDBA bila jača od JNA-klike i...OZNE?! O Titu i da ne pričam.Promašio si!

Odgovori
Dule "Grobar"

Prijatelju, los penzos 47, treba znati da je iz OZNA-e (Organizacija za zastitu naroda) nastala docnija posebna Uprava drzavne bezbednosti -UDB-a. OZNA je prvo bila vojno-obavestajna bezbednosna struktura, od 1944. U pocetku se bavila kontraobavestajnim radom u vojsci -tad NOVJ i POJ - docnije JNA. OZNA je formirana po ugledu na sovjetsku CEKU i tesno je saradjivala sa KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslaviije), a najvaznije su joj bile borba protivu tzv. kontrarevolucionarnih snaga -pre svega pripadnika Jugoslovenske vojske u otadzbini ciji su pripadnike komunisti sve "preveli" u tzv. reakciju tj. cetnike. Sa KNOJ-em su sve do 1949. proganjali Srbe rojaliste koji im nisu bili po volji. OZNA je nakon rata pobila najvise Srba - nacionalista, a "najzasluzniji" su i za progone rusofila IB-ovaca na Goli otok. UDB je klasicna politicka policija iz koje je posle Rankovica nastala SDB (sad BIA). Sefovi su bili razni Titini generali, manje-vise svi masovni ubice. i NEMA RAZLIKE MEDJU NJIMA!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru