Почетна / Фудбал / Звезда

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - Ко је уствари био Владимир Беара

Пре пет година на небеске голове преселио се „Велики Владимир”, један од најбољих голмана свих времена
ФОТО: Архива Политике

Хрватска је медијски обележила пету годину откако је са овог света отишао Владимир Беара, један од највећих, ако не и највећи фудбалски голман којег је тај свет икад видео. Учинила је то помало помпезно, и још више гласно, да ли и људски касно, уз много тога што је прећутано.

Наслов у Спортским новостима много говори „У Хајдуку су га понижавали, па је отишао у Звезду, а пре тога нудио се Динаму”. Дошао је тренутак истине, због чега се онда ћути о свему што је све до судњег дана пратило живот Владимира Беаре

Владимир Беара сахрањен је 13. августа 2014. године на Градском гробљу у Сплиту, по католичком обреду, уз служење тројице фратара.

Закупио гробницу у порти цркве Светога Илије, у Зелову, где су сахрањени сви његови преци и подигао споменик на коме су ћирилицом исписана имена Владимир Беара и Јадранка Беара Цоце

Скоро годину дана касније, српска и хрватска јавност сазнају да је Беара, десет година пре смрти, закупио гробницу у порти цркве Светога Илије, у Зелову, где су сахрањени сви његови преци и подигао споменик на коме су ћирилицом исписана имена Владимир Беара и Јадранка Беара Цоце.

Његова последња жеља за коју су знали протојереј-ставрофор Никола Шкорић и протејереј Славољуб Кнежевић, свештеници Архијерејског намесништва сплитског, није поштована. Гробница Владимира Беаре у Зелову је празна” - написано је у књизи Ратка Дмитровића „Крст на крижу”.

Бијаше тако, један велики голман који је летом као балетан уздрмао друштвени поредак комунистичке Југославије, а фудбал, надолазећу професију довео на прве странице „Политике”, „Борбе” и „Вјесника”, раме уз раме са Титом, Ранковићем и Кардељом.

Владимир Беара, због ког су фотографију „Парада на Вемблију” сва дечурлија с Мејдана и других бањалучких квартова чувала у буквару, или читанци, да се не згужва, померио је границе популарности и вредности.

Дословно је отео право за себе да буде мера голманског умећа, ево до данашњег дана. За врсног голмана и сад кажу: „брани као Беара!”

С њим се нико није поредио, Енглези су педесетих година прошлог века вечно насловили његову фудбалску биографију – „Велики Владимир”! Проносио је славу сплитског Хајдука и београдске Црвене звезде целим светом, а тек славу тек рођене комунистичке Југославије. Сви су га, и Југославија и Звезда и Хајдук, изабрали за најбољег голмана свих времена. Његова фотографија, она са Вемблија, са скоком небу под облаке улепшава музеј Црвене звезде. Улепшавала је, али се и скидала, из музеја Хајдука!

Остао је национални симбол и национално добро земље које више нема, а за њено, југословенско, и добро и зло стално је плаћао велику цену, отприлике. Био је анђео у друштву ђавола.

Последњи пут смо се срели на Избору најбољих спортиста БиХ у Сарајеву, био је у пуној снази, готово филмског изгледа.

Те прохладне сарајевске ноћи на свечаности након избора, у ресторану „Белами”, питао сам Беару: „О чему, после свега проживљеног, највише размишља?”

Дуго је ћутао, потапшао ме по рамену, и рекао:

- Да сам знао куда ће ићи овај свет убио бих се пре рођења! А можда и раније! Пошто нисам знао, као што не знам ни сада, покушавам да преживим, иде некако…

Знајући да сам из Бањалуке, још ми је рекао:

- Умало 1961. године нисам дошао у Борац. Све смо тајно договорили, стигао ми је позив из Немачке, Бањалука је остала неостварена жеља…

У једној енциклопедији, о Владимиру Беари је записано да је гол репрезентације Југославије бранио на 59 утакмица, са Сплићанима је био првак Југославије три пута, на голу Црвене звезде био је на 200 утакмица, освојивши четири државна првенства и два Купа Југославије. Био је члан селекције Европе која је 1953. године играла у Лондону против Енглеске. Као тренер је радио у Немачкој, Холандији, Камеруну и Југославији…

Звезда га скривала док није потписао

У Звезду је дошао после велике афере 1955. године, након што је шиканиран и омаловажаван у Хајдуку, да би га Аца Обрадовић и други функционери клуба крили по Србији док није потписао за црвено-беле.

Иначе, у последњем рату његово родно село Зелово сравњено је са земљом.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

los penzos 47
"Nemam pojma",izvini,da li ti misliš da je UDBA bila jača od JNA-klike i...OZNE?! O Titu i da ne pričam.Promašio si!
Dule "Grobar"
Prijatelju, los penzos 47, treba znati da je iz OZNA-e (Organizacija za zastitu naroda) nastala docnija posebna Uprava drzavne bezbednosti -UDB-a. OZNA je prvo bila vojno-obavestajna bezbednosna struktura, od 1944. U pocetku se bavila kontraobavestajnim radom u vojsci -tad NOVJ i POJ - docnije JNA. OZNA je formirana po ugledu na sovjetsku CEKU i tesno je saradjivala sa KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslaviije), a najvaznije su joj bile borba protivu tzv. kontrarevolucionarnih snaga -pre svega pripadnika Jugoslovenske vojske u otadzbini ciji su pripadnike komunisti sve "preveli" u tzv. reakciju tj. cetnike. Sa KNOJ-em su sve do 1949. proganjali Srbe rojaliste koji im nisu bili po volji. OZNA je nakon rata pobila najvise Srba - nacionalista, a "najzasluzniji" su i za progone rusofila IB-ovaca na Goli otok. UDB je klasicna politicka policija iz koje je posle Rankovica nastala SDB (sad BIA). Sefovi su bili razni Titini generali, manje-vise svi masovni ubice. i NEMA RAZLIKE MEDJU NJIMA!
nemam pojma
Baš bi mu udbaši iz zvezde dozvolili da pređe u Borac. Pa napisano je već da je intervencijom direktnom Tita, dobio slobodu od zvezde da ode u Nemačku, da zaradi neki novac i to kad je bio već preko trideset.
007
Vladimir veliki. Vojvodinin je bio 3 meseca kad ajduk nije racunao na njega gde je bo treci golman a nasi su ga prihvatili kao svog . Toza legendarni je pricao da je bio ljudina sl ostra vojvodjanska zima od januara do marta te 49 i nostalgija za morem su vratili bearu u splt i legendu. Nek se zana ovaj podatak kratko al je bio i nas. Vojvodinin

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.