У традицији Тотенхема, наредног ривала Црвене звезде у Лиги шампиона (уторак 21,00 у Лондону), дугој 120 година, само су два српска играча носила дрес Певаца. Горан Буњевчевић оставио је дубок траг од 2001. до 2006, док је повремени актуелни репрезентативац Милош Вељковић прошао млађе селекције и два пута улазио у игру с клупе за први тим.
Пример Буњевчевића је ипак, специфичан, поготово због чињенице да је прерано преминули сјајни дефанзивац из периода краја деведесетих и почетка двехиљадитих година освојио две титуле и два купа са Црвеном звездом.
Популарни Буња је у клубу из северног Лондона провео пет наспрам четири сезоне на Маракани. Одлазак у Премијер лигу лета 2001. Горану је било највеће признање за изванредне игре у црвено-белом дресу. Трансфер је износио пет милиона фунти.
Дебитовао је 18. августа 2001. против Астон Виле (0:0). Имао је несрећу да исте сезоне повреди кичму у окршају са Челзијем због чега је пропустио већи део такмичарске године. Вратио се у наредном шампионату, изборио се за место у одбрани код менаџера Глена Ходла, претходно селектора Енглеске.
Због изврсног скока и још боље дуге лопте Горан је био идеалан играч за енглески шампионат. Тотенхем у то доба није имао важну улогу у највећој чланици Уједињеног краљевства Велике Британије.
Буњевчевић се два пута уписао у стрелце у дресу Тотенхема, али не у Премијер лиги, већ у Лига купу. У сезони 2004/05 двапут је затресао мрежу Олдама (6:0). Опростио се од Певаца 26. маја 2006. после 58 утакмица у свим такмичењима.
Током боравка на „Вајт харт лејну” Горан је имао и статус репрезентативца. Изборио се за место у државном тиму још док је био у Црвеној звезди, касније га је Вујадин Бошков одабрао и за путника на Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији, нажалост последњег на којем је учествовала наша селекција. Буњевчевић ипак, није добио шансу и да заигра на континенталној смотри.
После Буње у Енглеској су блистали бројни српски играчи, највише Немања Видић и Бранислав Ивановић. Они су такође, играли у дефанзиви. Одбрамбени играч је и Милош Вељковић који није добио шансу у првом тиму, чекао је да му уговор истекне па се 2016. преселио у Вердер.
После Тотенхема Буњевчевић је имао успешну ролу у Холандији. Годину дана носио је дрес Ден Хага, одиграо 23 меча и постигао један гол. Уследио је његов опроштај од фудбала у 35. години.
Већ наредне 2008. почео је функционерску каријеру. Изабран је за спортског директора Црвене звезде. Није се ипак, дуго задржао у вољеном клубу, већ у августу после елиминације из квалификација за УЕФА куп од АПОЕЛ-а (2:2, 3:3) у пакету са председником Топлицом Спасојевићем, после оптужби навијача да су криви за неуспех, одлучио је да се повуче.
После више незваничног боравка у Земуну, Горан је 2015. постао први спортски директор у историји ФСС. Био је најзаслужнији за долазак Славољуба Муслина на место селектора Орлова, самим тим допринео је и пласману наше репрезентације на прошлогодишње СП у Русији, иако је његовом тренеру из Звезде по завршетку квалификација уручен отказ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.