Одјеци вансеријског успеха ватерполиста на ОИ: Квалитет и памет

0

Да би се на прави начин сагледао успех ватерполиста треба подсетити на неколико података

ФОТО: И. Веселинов

Пише: Дејан Стевовић

После Игара у Рија, на спектакуларан начин су се опростили капитен Гоцић и центар Слободан Никић. Већ тада су почеле сумње у квалитет репрезентације за наредна такмичења, најчешће због година које су притискале ватерполисте који су све освојили.
Некако је био консензус да Токио буде крајња тачка на путу успеха.

Међутим, Токио 2020. Због пандемије одлагање Игара на 365 дана екипа, која је важила за једну од најстаријих, морала је да се дода још једна година, уз клупску сезону која је биле све само не нормална.

Дејан Савић је позвао шири списак кандидата, од 25 се свело на 21 па на 17. Тражио је добитну комбинацију која је обухватала и свежу крв, жељну „крви”. Определио се за Страхињу Рашовића и погодио. Страја је играо као да је ту годинама на највећим такмичењима.

О онима који стављају тачку на репрезентативну причу говорило се тек на крају. Савић је савршено знао колико његови лавови, како их зове, могу. И физички и ментално.

Знао је, међутим, колико други део екипе може. Није направио грешку селектора Мађарске Кемења који је 2012. одвео прилично ислужену екипу великих имена, уздајући се у сплет околности који би их довеле до одличја. Од тога није било ништа.

Савић је мајсторски комбиновао, повезао и једне и друге, није их одвајао нити потенцирао одлазак, свестан да би то могао да буде велики терет. И за једне и друге. Комбинација је била добитна, видели смо хомогену Србију, хомогену и кад губи и кад добија.

Филип Филиповић је мајсторски држао енергију, пратили су га Пијетловић и Прлаиновић са Митровићем на голу, а додатну снагу је добио кроз сјајна издања Мандића, Јакшића, Рашовића уз велику борбеност осталих играча. Играли су сви за једног један за све.

Као у Рију и овде је репрезентација била „она права” у другом делу турнира. Истина, против Шпаније је мирисало на пораз, али једна одлука судија против Србије, уместо поклона претворила се у бумеранг за Црвену фурију.

Подигао се Савићев тим. За четири минута постигнута су четири гола, тако притиснуо ривала, да се јавно дивио и Ратко Рудић.

На крају је МВП турнира Филип Филиповић постигао, кроз три блока, победоносни гол који је изазвао бујицу емоција како у екипи и у читавој Србији тако и резигнираност код одличних Шпанаца. Шпанци нису успели да се опоравили и изгубили су треће место које им, по приказаном, припада.

Са тако моћним ветром у леђа није било шансе да Грци нешто поремете на победничком путу. Било је само питање кад ће пасти.

Комбинација је радила као сат, пет стрелаца за 13 голова, Филиповић, Прлаиновић и Пијетловић су се са седам погодака својски потрудили да опроштај буде баш слављенички, а већ јасни асови Мандић и Јакшић допринели су са још шест лопти у мрежи Зердеваса.

Пре пет година је владао општи консензус у свету ватерпола да Србија има огромне шансе за прво место. Та прогноза није падала ни док је екипа играла слабо у групи. Бежало се од наших ватерполиста последњег дана групног дела олимпијског турнира као ђаво од крста.

Србија је експлодирала и на јасан, висок квалитет, стигла до титуле. У Токију је Србија добила на интелигенцију, прецизно изведену операцију којом је руководио Савић у којој је сваки део победничком мотора знао кад треба да буде употребљен до максимума. До победе!

Рио је био пре свега квалитет и памет, Токио прво памет па квалитет. То је дефиниција два огромна успеха српских делфина уз наравно, заједништво, атмосферу и увек јасно показану огромну жељу да се стигне до злата.

Ко се опрашта, ко одлази?
Биће наредних дана прича о крају каријере појединих играча. Питање је да ли ће Бранислав Митровић после најбољег турнира у каријери окачити репрезентативну капицу о клин. Следи разговора са Савићем.
Остали, браћа Пијетловић, Алексић, Филиповић, Стефан Митровић и Прлаиновић, кажу – доста је. Кад погледају иза себе – каријере за понос, каријере које их сврставају међу најуспешније у српском спорту уопште.
Видећемо шта ће бити са Ћуком, какви су планови и селектора и трофејног играча. Листа оних који чекају није дуга, али је квалитетна.
Савићев нотес је пун, нама остаје само да нагађамо, вероватно и код неких имена погрешно: Драшовић, Вучинић, Вицо, Убовић, В.Рашовић, Суботић, Гогов, Добожанов, Ристичевић, Мишовић, Станојевић, Мартиновић...
Неко је сигурно заборављен и оно право ће се видети тек кад Савић буде правио први следећи скуп. До тада заслужени одмор.
Тандем за велика дела
Дејан Савић је освојио две олимпијске титуле. Такав учинак нема нико у колективним спортовима. Прва, 2016, била је кад је савез водио Милорад Кривокапић. Друга, под руководством Виктора Јеленића.
Занимљиво, у тим функцијама су били и 2013. Јеленић је тад био на челу Црвене звезде, Савић на клупи тима. Резултат освојена Лига шампиона, Супер куп и две дупле круне.
- Све су они рекли у базену и стручни тим на клупи. Резултат све говори. Има времена за причу – био је кратак Виктор Јеленић.
Како год тек остаје куриозитет да је Јелени на две функције председника долазио до најбољег резултата и то са истим тренером.
Уметност минутаже
Просек српске екипе је око 31,3 године. За турнир од осам утакмица ваљало је темпирати и умор, да екипа не падне кад је најпотребније.
И Савић је то маестрално радио, искусне играче, оптерећивао колико је требало, решења на позицији бека и центра тражио и у другим играчима. И у томе је потпуно успео.
Од центара Лазић је у просеку играо 15, Пијетловић 14,9 минута. Код бекова Јакшић је повукао 24 минута, Алексић 16, Ранђеловић 8.
На десној, незгодној страни Филиповић је „радио” најдуже 21,8, Мандић 20,3 Дедовић 20,1, на супротној Рашовић 24,9, Прлаиновић 21,9 и Митровић 16 минута. Уједначеност пре свега, оптерећење подједнако, уз комбиновање задатака.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру