ЗБОГОМ КРАЉУ ДРИБЛИНГА: Шеки шева, пази се!

0

Шеки је био друштвен, понекад и више од тога, неки ће рећи намћор јер није дао да било ко крњи богом дану ауру око њега. Сваког ког би га поздравио знао је да ослови са „куме“

ФОТО: Архива Журнала

Пише: Милан Симић

Само живот комедијант може да дечачкој илузији временом удахне живот стварни.

И пре него што сам му, попут небројаних мојих исписника, средином педесетих година прошлог века, као предшколац крштено име могао да изговорим тек уз срицање слова са сличица фудбалера, увелико смо знали да нико као Шеки тако не „шева“ и не излуђује противнике на терену, због чега је нестварни мађионичар са лоптом за милионе старијих поклоника био недодирљиво божанство.

Са усхићењем на трибинама, тада стадиона ЈНА, могао је још да се мери само случајни сусрет на штрафти у Кнез Михајловој или код култне „Касине“ где се од буљука насртљивих дерана и неких крупних шеширџија, од Шекија могла назрети тек коврџава коса и вазда враголаст осмех.

Пуштали су нас понекад и да гледамо тренинге Звезде када бисмо наћулили уши и покушавали да разазнамо на које је све начине Шеки нервирао Бору Костића, говорећи силном шутеру да је довољно да само „млати по лопти“. „Ја сам ту да мислим“ – и сад чујем како рошави фудбалски враголан Шеки избацује Бору из такта.

Гледао сам Шекија први пут уживо још док „нос нисам знао да обришем“ против, чини ми неке Руда Хвијезде из Чехословачке, а онда сам се, у неким зрелијим годинама, са фудбалским идолом милиона, нашао на истом задатку: он да прича, ја да пишем. Најпре за Звездину ревију, па за Спортски журнал, па... ево, на жалост, и посмртног слова.

Богу плакати је што у Шекијево непоновљиво звездано време, није било данашње филмске и видео технике, па тако, осим ретких целулоидних записа и филма „Шеки снима, пази се“, није остао овековечен неисцрпни репертоар дриблинга, пре свега на малом простору.

Јер, речима се не могу описати његови спонтани „оксфорди и пируете“ као пресликани из какве балетске кореографије, после којих би ривал остајао без „бусоле“ понекад и на атлетској стази.

Лака земља нарочито Васовићу и Миладиновићу из Партизана, који су, премда другови ван терена, били Шекијеви „најдражи непријатељи“.

Времешнији Французи сетиће се и данас како су средином шездесетих година, заборављајући на своје ведете Фонтена, Копу, касније Платинија, управо Шекијев учинак после једне утакмице оценили – једанаестицом.

Тада Шекија и никог никада више. Наклон према таквом фудбалском виртуозу исказао је и крунисани краљ лопте Пеле, који је Шекију тада поклонио своју „десетку“.

За разлику од других мајстора фудбала, Шекија је свет упознао не само по специфичном дриблингу него и неисцрпном репертоару враголија у покрету, лопти која обилази ривале као скијаш снежне капије и могло би се рећи неодољивој потреби да противника учини смешним. Па шта кошта...

У познијим годинама долазио је Шеки и на разноразна дружења, да у Журналу игра шах са Слобом Симићем, виђали смо се необавезно и у кафићима у Кондиној, Македонској, а нарочито у сећању остају приче за новине.

Као тренер почео је у Младеновцу када је пред играче сасуо „необуздану“ претњу рекавши да му је као фудбалеру требало само две године да постане најбољи у Југославији и да му је сасвим довољно толико времена и да као тренер постане лидер.

Упркос његовом шеретлуку то се убрзо показало као реалност, јер је поштено данас рећи да је поткрај осадесетих година прошлог века, управо Шеки селектирао потоњу генерацију европског и светког првака Црвене звезде.

Знао је Шеки да процени сваког играча али и будућег тренера. Седели смо сами у канцеларији шефа стручног штаба на „Маракани“ и гледали неку утакмицу Келна, будућег ривала Звезде у Европи, када је, отварајући бележницу, Шеки завртео главом: „Види шта је све Пики (Пижон), мој помоћник, запазио са утакмице. Биће то супер тренер за Звезду“. То је доцније схватио и директор Џајић...

Шеки је био друштвен, понекад и више од тога, неки ће рећи намћор јер није дао да било ко крњи богом дану ауру око њега. Сваког ког би га поздравио знао је да ослови са „куме“.

Кажу да је Шеки живот трошио немилице, на стадионима, по хиподромима, овде и по белом свету, али Бог га је сачувао и није дозволио да и живот потроши њега.

Лепа је то старост – куме!

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру