Укидање поделе бодова могло би да донесе много мању мотивацију екипа које већ буде пребринуле такмичарске бриге. Због тога крај пролећа неће ни привидно да изгледа тако мирно као последња јесења ко

Tweet

Пише: Златибор Репић

Протекла јесен није била различита од претходних. Иако смо први пут имали један тим у Лиги шампиона (Црвена звезда) и Лиги Европе (Партизан), досадашњи ток првенства по квалитету и занимљивости није завредео високу оцену.

Закључак би био бар делимично другачији да предност црвено-белих у односу на Војводину, Партизан и Чукарички није двоцифрена, поготово што се после четири сезоне бодови неће делити после 30. кола.

У оваквој констелацији снага тешко да ће нам пролеће донети неизвесност, изузев у борби за четврто место и пласман у квалификације за Лигу Европе, али ће и оно бити довољно за УЕФА визу уколико неки тим из водећег квартета освоји куп.

Епитет најпријатнијег изненађења заслужио је ТСЦ. Бачкотополчани су брилијантно одиграли први део првенства, иако се нису много појачали у односу на претходну прволигашку сезону.

Добра клупска организација и уигран тим одликују дебитанта, за кога више нико не сумња да ће се пласирати у плеј-оф. Од осталих новајлија Јавор је у финишу јесени покварио, а Инђија поправила утисак.

Више се очекивало од Напретка и Младости. Мачви је мало недостајало да први део шампионата заврши без победе, а због мале бодовне разлике на пролеће ће интересантније бити при дну табеле.

Регуларност је нарушена кад је почео други круг јер нису одигране све утакмице првог дела.

Добро је да ће бар у недељу Црвена звезда и Чукарички, односно Радник и Партизан, прво одиграти мечеве на Маракани и у Сурдулици како је распоредом предвиђено, а половином фебруара ће се састати на Бановом брду и у Хумској.

Суђење није било ни горе, ни боље него претходних сезона. Није се стекао утисак да је било који тим на мети лоших арбитара, али притисак ће на делиоце правде сигурно бити већи у завршници борбе за бодове.