Jош један пехар у ризници Марине Маљковић

Тим из Истанбула је изгубио у ревнаш мечу у Венецији, али је залиха коју је донео са првог меча из Истанбула, била довољно велика да слави велику победу.

Венеција је у полуфиналу успела да надокнади 20 разлике, али Галатасарај није дозволио да се било шта слично понови. Јесте у другом периоду устукнуо, али чак и кад је губио држао се на довољно добром одстојању и сигурно ишао ка победи.

Иначе, Галатасарај је у Еврокуп дошао од четвртфинала, јер се није пласирао у плеј-оф у Евролиги. На путу до трона избацио је два шпанска клуба – Ђирону у четвртфиналу и Авениду у полуфиналу – и сада Венецију.

- Невероватно је постићи нешто овако, на крају врло компликоване сезоне. Ово је био наш сан и веома смо срећни. Враћали смо се кроз меч, али смо на крају успели да дођемо до победе. Желела бих да се захвалим свима који су учествовали у овом успеху. Дошли смо овде да победимо, без обзира на све. Видели сте да смо играли против веома тешког противника. Али, када играмо као тим, не постоји екипа коју не можемо да победимо.

Подсећамо, осим европског злата из 2015. и олимпијске бронзе из 2016, које је освојила са репрезентацијом, Марина Маљковић је освајала титуле првака Србије и Јадрана, као и националне купове, са Хемофармом и Партизаном. Укупно шест титула првака Србије, четири Купа Милана Циге Васојевића и две јадранске лиге. Ово јој је први клупски трофеј у иностранству.

ФИНАЛЕ (други меч): Венеција – Галатасарај 72:65 (први меч 68:90)

Венеција: Вилијамс 16 (5 ск, 5 ас, 4 ул), Бестањо 12. Галатасарај: Дејвис 21 (8 ск), Петрните 19 (13 ск, 4 ас).