Био је млађи и од Дражена Петровића и Аријана Комазеца када је дебитовао у сениорској конкуренцији југословенске кошарке која је у то време била неприкосновена у Европи.
Са само 14 година у дресу Будућности из Титограда заиграо је у мечу Купа Југославије у новобеоградској хали спортова против ИМТ-а. Није пропустио прилику да заслужи место у репрезентацији Југославије до 19 година која је у Бормију 1987. освојила титулу јуниорског првака света.
У друштву Кукоча, Рађе, Сретеновића, Перасовића... три пута се узастопно пео на кров Европе, а од кошарке није могао да се одвоји по завршетку богате играчке каријере па је отишао у тренере.
Луку Павићевића је тај тренерски пут пре две године одвео на далеки исток, да би се овог лета из Токија вратио као шампион Јапана.
- Пред почетак минуле сезоне преузео сам екипу Токио Алварк која је својевремено припадала аутомобилском гиганту Тојота. Од формирања професионалне лиге у Јапану пре пар година, великим корпорацијама није дозвољено да буду власници клубова, тако да је Тојота сада главни спонзор. Клуб има вишедеценијску традицију, а ово им је трећа титула шампиона у историји. Поседују врхунске услове, фантастичну пратећу инфраструктуру, тренажне хале, теретане, медицински центар и по својој организацији клуб би припадао највишем европском рангу - каже Павићевић.
Не крије да је одушевљен оним што је видео и доживео у Јапану:
- Фасцинантна земља у сваком смислу, од организације посла и живота, преко културе и образовања, до исхране и васпитања. Вредни су и концетрисани, одговорни и имају изузетан таленат за рад. Имају веште кошаркаше, али њихова основни проблем лежи у физичким карактеристикама. Нису довољно високи и атлетски не испуњавају стандарде које захтева кошарка. Међутим, кошарка је спорт који одговара њиховом сензибилтету, маркетиншки и медијски треба учинити још напора на њеној популарности, али то се из године у годину рапидно побољшава. Најбољи доказ за то је податак да су људи који су подигли њихову фудбалску Џеј лигу сада на руководећим позицијама у кошаркашком првенству.
До титуле шампиона Јапана Лука Павићевић је са својом екипом стигао уз скор од 44 победе и само 16 пораза. Систем спорта у Јапану сличан је оном који влада у Америци и везан је за образовање што по мишљењу Павићевића представља одређени проблем.
- Клубови немају подмладак, па се млади спортисти развијају кроз школски спорт. Из тог разлога се најталентованији спортисти у средњошколском узрасту налазе у рукама професора који нису тренери. На факултетима је то организованије, али та деца до своје 22 године немају адекватну тренерску подршку. Оно што је занимљиво, њихова култура не дозвољава напуштање школе. Образовање им је веома важно.
Када је већ реч о образовању, занимљиво је да је својевремено Лука Павићевић био најбољи ђак гимназије „Слободан Шкеровић”. Такође, био је првак Црне Горе у математици, а у жељи да давне 1985. године што пре дође до Математичког факултета на Универзитету Јута, Лука Павићевић је за годину дана завршио два разреда средње школе и са само 17 се отиснуо преко Атлантика. Вратио се у Европу пре завршетка факултета што се испоставило као добра одлука, јер је не дуго затим три пута са Југопластиком освајао титулу клупског првака Европе.
Иако је напунио 50 година Лука Павићевић жели да оствари оно што није стигао да уради у младости - да стекне факултетску диплому. У жељи да се даље стручно усавршава Павићевић је ових дана уписао Факултет за спорт Универзитета „Унион - Никола Тесла”.
- Сјајне препоруке о Факултету за спорт на Новом Београду сам добио од мог доброг пријатеља и колеге Владе Јовановића, некадашњег тренера Партизана сада селектора младе репрезентације Србије. Разговор са њим на ту тему је био пресудан, а додатну потврду о квалитету Факултета и своју исправну одлуку да га упишем добио сам сазнањем да ће ми један од наставника бити уважени професор Владимир Копривица. Напустио сам студије у Америци на трећој години да бих се професионално бавио кошарком. У међувремену сам завршио Вишу тренерску школу, али сам осећао да је тај део моје личности остао недовршен. Логичан избор је био студијски програм Тренер у спорту пре свега јер је систем образовања прилагођен спортистима и спортским стручњацима који попут мене живе и раде у иностранству - констатовао је Павићевић.
ПОЗИВ РАЂИ: ДОЂИ НА ХАРЛИЈУ ДО ТОКИЈА
Због професионалних обавеза у Јапану није могао да присуствује поновном окупљању легендарне генерације из Бормија, али...
- После премијере документарног филма Саша Ђорђевић је направио вибер групу у којој су сви играчи из те генерације, тако да смо стално у контакту. Када је Дино Рађа чуо да сам у Јапану, звао ме је и рекао да му је неостварена жеља да види Токио. Пошто знам да је велики љубитељ мотора, одмах сам му поручио да седне на „Харлија Дејвидсона” и дође, а да за остало не брине - уз осмех је закључио Павићевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.