Одличан коментар колеге Александра Радовића преносимо вам у целини:
„Кошаркаши Будућности су положили тест против Црвене звезде, показали карактер и квалитет, навијачи – нису.
На увреде се одговорило увредама, на бијес се одговорило бијесом, на вулгарности се одговорило на исти начин, на пљување се одговорило пљувањем, на повике „убиј Шиптара” из Београда, одговорило се са убиј Цигана у Подгорици...
И тако даље...
Сада, док се чека петак и вјероватно нешто слично, јавност, па и актери, мјере гдје је било горе, као да постоји јединица мјере за увреде, вулгарности, примитивизам, па и мржњу.
И ко је први почео, и када је све почело...
Навијачи Будућности нису успјели, или жељели, да покажу другачије лице од Звездиних, иако су имали шансу за то и зачепе уста и „душманима”, како они одавно зову суграђане, однедавно и све становнике Црне Горе, који не навијају за подгорички клуб, и београдским навијачима, српским медијима и јавности.
Нису одбранили ни тренера „њихове” Будућности, који је у Београду, храбро и искрено, с пуним правом, рекао да је згрожен дешавањима у дворани, назвао је „атмосфером линча” и „колективном хистеријом”, те позвао навијаче да у правој „подгоричкој и црногорској” атмосфери бодре свој клуб.
Јасмин Репеша вјероватно није могао ни да слути какав ће бити одговор на његов позив...
Нико не очекује цвијеће за госте, али пљување играча супарничког тима из првих редова и са паркета (!?) не представља навијачку страст и темперамент – већ примитивизам најгоре врсте.
А неометано пљување и некажњено одстрањивањем пљувача из дворане – немоћ је организатора, обезбјеђења и прије свега полиције.
Граница између вербалног и физичког напада је танка, од пљувања до често ударца дијели само трен, а актери, они на трибинама и у столицама одмах до терена, у Београду и Подгорици, тога или нису свјесни, или их није брига.
И нису свјесни колико су то опасне игре.”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.