Да ли може лепше? Добијеш ЦСКА, устанеш рано ујутру, обавиш ПЦР тестирање на ковид и имаш слободно до пет поподне, а сачека те сунце на преко 20 степени.
Лепо је било бити у кожи Дејана Давидовца, једног од многобројних малих хероја који су уткали себе у велику победу, тек другу у историји проти моћне руске армије.
До ње су дошли, после 45 минута рововске борбе, враћајући се са минус 14 и без помоћи са трибина. Отишли су тако далеко преко реалног, показали снагу и карактер, добили ињекцију самопоуздања и наставили да граде тимски дух, као основ за велике циљеве које су поставили.
- Ух, стварно је добар осећај - уз осмех је рекао ас црвено-белих док је шетао и уживао у тренутку.
- Добили смо великог противника. Сви знамо о коме је реч. ЦСКА је један од најбољих клубова у Европи. Сигурно ће се као и сваке године борити за титулу. Тиме је наш успех још већи. Он је плод добро одигране утакмице. У првом полувремену смо имали проблема и чини ми се превелики респект према њима. У наставку смо то скроз окренули. Били смо у нашем већ препознатљивом ритму. Играли смо агресивно и чврсто, контролисали скок, што нам је у једном моменту био минус. Вратили смо се из дебелог минуса, што против тако једне екипе, која претендује на врх Европе, никада није лако.
Серијом 6:0, на отварању треће четвртине ЦСКА је побегао на 49:35, односно, испоставило се, на максималних плус 14. По свему што је до тада виђено и што се зна о квалитету и искуству тимова, мало ко је веровао да је тотални преокрет могућ.
Па се поставља питање, где су црвено-бели пронашли прво веру, а потом и снагу. Поготово уз превелики респект о коме је говорио и тренер Обрадовић.
- Били смо стегнути од самог почетка, а то се најчешће плаћа губитком концентрације. Изгубиш фокус на неке детаље, што тимови попут ЦСКА не праштају. Није тај респект нестао у тренутку, као, сада ћемо ми да им покажемо. Да се разумемо ни психички ни практично није лако вратити се из те позиције. Против таквих екипа не можеш ни да се дигнеш за два минута. Али били смо стрпљиви, упорни и нисмо губили веру. Кош по кош, одбрана по одбрана. Избацили смо их из ритма, што ми је било чудно и све се преокренули.
Џордан Лојд је поново играо велики меч, управо је Давидовац је везао пет поена који су донели тотални преокрет, Тери је летео у продужетку на асистенције Рочестија, Рит је залепио рампом Џејмса у последњем нападу, Јагодић Куриџа је у неколико наврата измислио кош, а цела екипа кидала у одбрани, што је плаћено са чак 27 личних грешака. На крају, све се исплатило.
- Сви смо генерално играли добро у другом полувремену и сада када се направи анализа, може лако да се нађе барем пет кључних тренутака. У таквом мечу сваки секунд је битан. Лојд је дао 31 поен, ја сам се са том серијом први пут и уписао. Свако је имао важну улогу и у било којој победи, поготово у овој, не би требало да издвајају преломни моменти или јунаци. Да ли је неко повукао више или мање. Сви су дали себе за ову победи и само тако смо и могли да дођемо до ње. Свако има своју улогу и то је одрадио најбоље што може.
Да би добио рат, мораш да добијеш много битака, а Црвена звезда је управо то урадила, против далеко скупљег и искуснијег од себе.
- ЦСКА не може да се добије без одличних рола и тимске игре. Да су искочили један или двојица, епилог сигурно не би био овакав. Свако је имао свој допринос и улогу. Доста тога је кретало из одбране. Ми смо у том другом полувремену били агресивни, цепали се... Ту Јагодић измисли неки кош, дође нека асистенција, Лојд убаци тројку, Рит убаци тројку, залепи рампу... Све то диже екипу. Одмах си спреман да још јаче загризеш у одбрани и да извучеш максимум.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.