Као играч је ту на сред терена доживео један од најтежих пораза у историји Партизана. Ако не и најтежи!
Погледом пратио како се лопта из руку Нолана Смита одбија од обурча, пре него што је уз звук сирене завршила у њему. Гледао је без шансе да то промени.
Иако је претходно довео свој тим у позицију да слави против Цедевите, у том полуфиналу фајнал-фора АБА лиге, пролећа 2014, у Београду. Није било довољно.
Можда зато Александар Павловић тренутну ситуацију клуба, за који је и даље активно везан, члан је Управног одобра, не посматра трагично. Нити страхује.
– Увек верујем у боље сутра, а посебно у наш Партизан. Ова криза кроз коју пролазимо је тренутна. Ићи ће то ка бољем. Верујем и у екипу и у клуб. Надам се наравно најбољем – рекао је Павловић за клупску телевизију, недуго пошто је завршен састанак Управног одбора.
Осврнуо се и на годину чије последње дане бројимо. Наравно, из угла Партизана.
– Прошла сезона је почела исто споро, са неколико неочекиваних пораза. Али, екипа се брзо вратила у форму, дошла и до неког жељеног циља, што је била добра позиција и у Еврокупу, и у АБА лиги.
Онда је дошло до прекида и све се променило...
– Десила се корона. Из ње смо ушли у нову сезону која је јако тешка. Уопште не знам како су се играчи припремали за ову сезону, како су уопште успели да дођу донекле спремни, не знајући да ли ће уопште да почне, како ће да се игра, да ли ће бити гарантовани или негарантовани уговори. И самим тим је тешко и почела.
Опет, оптимистични тонови...
– Показују се неки трзаји. Постоји нада да ће то да иде ка бољем. Али, у сваком случају није никоме лако. Треба остати позитиван и размишљати само о томе што се тренутно дешава. Надам се да ће корона брзо да прође и да ће наш Партизан да се врати на старе стазе. У том правцу идемо. Циљеви су опет високи. Гурамо ка томе.
Причу је затим проширио на голбални ниво. И како му све делује, упитан је. Искрено је узвратио:
– Ужасно! И то не само гледајући Партизан, већ сада гледам целу ситуацију. Човек нема никакав осећај ни кад преко ТВ гледа, јер се не види публика, а кошарка је без публике ништа. А наравно то највише утиче очигледно на наш Партизан.
И то је више пута поновљено.
– Наш шести играч није ту и могу само да замислим како је играчима на терену. На који начин они траже мотивацију да играју сваку другу-трећу вечер, поред свих тих тешких путовања, па константног тестирања. Могу да замислим само.
Потпуно искрено је признао:
– Ја да сам у таквој ситуацији, не знам шта бих радио. Вероватно бих направио паузу ове сезоне.
Поновио је...
– Знам колико је и иначе тешко, и какав је притисак, кад све нормално функционише и кад је све како би требало да буде. А могу мислити како је сада. Тачније, могу само да нагађам. Оно колико видим, тешко се и мотивисати. И потпуно разумем играче. И наше, као и све остале који се тренутно баве спортом. Свака част на томе што раде. Ја једноставно мислим да не бих могао – рекао је Павловић.
И европска кошарка трпи доста због пандемије. Чак и највиши ниво.
– Евролигу скоро па и не гледам. Али, кад прођем преко неке утакмице, делује тужно, јер нема публике. Види се и да је мотивација играча много мања. Потпуно је уништила све корона.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.