И зато је спорт тако величанствен. Због вредности које промовише, због емоција које буди. Али и због тога што спаја људе. Што од тоталних странаца, из различитих крајева света, прави пријатеље за цео живот.
Рецимо, тако је спорт, конкретно кошарка, па још конкретније Партизан, повезао Немању Гордића, Драгана Милосављевића и Леа Вестермана. Чланове последње шампионске генерације Партизана у АБА лиги. И није само њих. Цео тај тим везан посебним везама.
Али, њих смо издвојили јер их је кошарка поново спојила.
Лео Вестерман је са Фенербахчеом дошао у Београд, на мегдан Црвеној звезди, а Немања Гордић који се у међувремену вратио у Партизан и Драган Милосављевић који је, нажалост, на принудном одмору, јер се опоравља од повреде колена, пронашли времена да би се видели са старим пријатељом. И евоцирали успомене. Много је ту прича којих би могли да се сете, много неиспричаних да „прођу”.
Гордић је поново у Партизану. И – да ли би могао да упореди овај тим црно-белих са тим, из сезоне 2012/13? Покушао је…
- Онај је био доста млађи од овог сад. И тада сам био међу најстаријима, тачније Чакаревић и ја смо били најстарији, са по 24 године. Тако да мало која екипа може да се пореди са том екипом Партизана. Посебно са те стране.
Очигледно му је пријало подсећање на те дане. Причу је наставио уз осмех:
- Прошло је доста времена, али знам да нас је и тада красило велико заједништво и карактер.
Вратио се на садашњи тим Партизана.
- Мислим да је и овај тим на добром путу да игра на тај начин.
Опет је један од најискуснијих. Али у потпуно другачијим околностима. Сада иза себе има много великих утакмица, освајао трофеје… Зна како треба реаговати у ситуацијама у којима је Партизан био у све три утакмице које је одиграо до сада. У Венецији, Лакташима, па и против Тофаша недавно у Арени…
- Има нас доста који имамо много оваквих утакмица у ногама. То је квалитет више за нас – рекао је, па додао. - На нама старијима је да будемо лидери на терену, али и ван њега, да се трудимо на сваком тренингу и утакмици, да бодримо тим и када не иде.
Причу смо „сузили” на последњи меч и победу Партизана против Тофаша.
- Јако тешка утакмица! Тофаш је одлична екипа, играли су добро прво полувреме, али и ми смо им помогли у томе. Нисмо играли добро у одбрани, што су они искористили и направили солидну разлику. Али, до краја полувремена смо свели то на пристојну дистанцу, да бисмо имали бољу шансу у наставку да окренемо меч. На крају мислим да смо заслужено победили, чак и доста убедљиво, 13 разлике. А то је веома важно, јер се сваки кош броји. Играли смо до самог краја. Важна победа за нас.
Гордић је објаснио и нешто спорији почетак.
- Ово је био први меч пред нашим навијачима у Београду. Па још у Арени. И то нас је као екипу у почетку мало стегло. После је било много боље.
У ком тренутку се Партизан „ресетовао” и кренуо да игра како уме, како може:
- Осећали смо то све време. Али, знамо да је наша снага што имамо 12 играча у ротацији и да можемо да држимо висок интензитет целу утакмицу. Трудили смо се да подигнемо ниво одбране у другом полувремену. Мислим да смо успели у томе. На крају су они пали мало и физички. Из добре одбране је увек лакше играти.
Закључак је…
- Супер победа за нас!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.