Pa to su njihovi zagorci normalno da ce da im daju podrsku.

Da je u pitanju zvezda ne bi se setili ali ovo su ipak njihovi zagrebcani.

6 ljudi pogine u pozaru nikom nista, neki mali zemljotres udari rodno mesto partizana oni odma se uvlace hrvatima.

gradski rivali.

Nista cudno jer su i oni tamo nastali(FK). Podrzali su bivse sugradjane i to je ljudski i lepo

Bravo.

Genetika je cudo. Oni su nama zeleli vedro nebo za vreme bombardovanja.

Jos jedan dokaz Zvezdi namestanje Maksimir a ne Partizanu.bravo franjevci...

Sada cemo da glasamo da Partizan osvoji ABA prestolje pa pozurili...Vucic je medju prvima koji dao podrsku Zagrebcanima i Hrvatskoj vladi,pa se i ovi pozurili Titovi partizancici.....

Koliko su jadni ovi cigani sto trce da objave gluposti na nasim vestima. Poruka je ljudska i normalna. A to sto se tice kome je upucena, bolje njma nego vama.

Podrška Zagrepčanima.

U ovome se vidi velicina Partizana,samo sto tupavi ne shvataju!

Sramota kao i uvjek od strane partizana.Da li ste pisali tekstove protesta kad je pala Krajina.NE.Od vas čovjek može samo da očekuje Srbofobiju.Neću vam reći sramite se jer nemate obraza niti ste ga ikada imali.Aždaja komunizma još živi u BG.Ali stvara se novi Svjetski Poredak.Poredak protiv kriminala i najgore pošasti prema Pravoslavlju.Bijedni miševi eto to ste.

Bez obzira što je stvoren u Hrvatskoj, Partizan je postupio ljudski!

Ne zaboravljaju korene! A oni su za vreme bombardovanja nama poželeli vedro nebo

Ljudski potez. Svaka čast. Al ove zvezdaše baš drma kompleks. Samo čekaju kao zapete puške da ružno komentarišu čim se pojavi vest vezana za Partizan.

Tog jutra, kad je Zagreb pogodio jak zemljotres, u pozaru na Novom Beogradu zivot je izgubilo sestoro ljudi. Nisam video poruku KK Partizana upucenu tim zrtvama, njihovim porodicama... Ali, potrcali ste da date podrsku Zagrebu. Nesto tu ne stima, bez obzira na navijacka opredelenja... A vi pisite sta god hocete, o ljudskosti ili ne znam ni ja cemu... Ljudskost je da prvo gledate sebe, svoje komsije o svoje sugradjane... A vi to niste ucinili i stidite se.

Još jednom ste zvjezdašidokazali da ste ljudi bez morala i ljudskosti, FUJ FUJ, FUJ FUJ

Sta je tu ljudski, nadjite makar jednu pozitivnu izjavu hrvata kad smo mi bili u nevolji. Secam se dobro kako se ona voditeljka Gojan smejala kad nas je prvo vece bombardovao nato. Nikad se pojedinci ovde nece opametiti i shvatiti da nas oni mrze iz dna duse. Posto poticem odande vise puta sam se u to licno uverio. A komentar gospodina Ranka je vise nego sramotan, da neko vise voli i ceni NJIH nego svoj narod, neshvatljivo i za svaku osudu.

ljudi se dele na dve grupe . Budale I normalni ....ko sto vidimo i ovde iz raznih komentara

...je teško, svaka ptica svome jatu leti

Na zalost ja sam vas zapamtio uz jos neke ljude po nepristojnom i bezobraznom komentarisanju tudjih komentara. Ne prilici vam pominjati kapljicu nekome koga ne poznate, a ni necije godine. Bolje pripazite vi sta konzumirate, te stvari su jos zabranjene u Srbiji. Sto se ti ce g. Ranka slazem se da je uglavnom korektan, u pravu ste za zadnju recenicu, u ljutnji sam je stavio u pogresan kontekst. Izvinjenje g. Ranku, ali ostajem pri stavu da se njima ne treba slati nikakva podrska.

„Хрвати су 'најхрабрији' народ на свету. Не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.“ ПЕСМА Мој добри роде, сви су лагали, И твој су видик сав помрачили; За својом срећом само трагали, И свуда крали и све тлачили. И место млека, крв су сисали, У страдањима твојим дугима. Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима. С убицама су цркве стварали, И с издајником горде тврђаве; У заклетви те свакој варали, На води дигли мосте рђаве! На згаришту ти држе говоре, На губилишту подло пирују, На буњиштима саде ловоре... И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује! Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује. Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили... С лупежом све су новце ковали, С кривоклетником завет правили.

"Хорда" Ми нисмо познали вас по заставама Ни ваше хероје од лавова љуће: Све на коленима вукли сте се к' нама Носећ' мач убице и луч паликуће. Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар села светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде. Поломисте више колевки, о срама! Него херојима отвористе рака. Подависте више њих у постељама, Него што сте у крв срушили јунака. Узели сте очи фрескама са свода, Главе киповима хероја из бајке; Спржили сте семе у страху од плода, И реч убијали убијајућ' мајке. Пресити се земља од крвавог вала, Али вам победа не осветли лице: Јер ловор не ниче с буњишта и кала, Он је за хероје а не за убице.

Zbog telegrama podrske Ciboni razbuktao se rat navijaca vecitih. Svi su a i niko nije u pravu. Bila je prilika da kao SFRJ u komadu odemo u Evropu ali neki nisu hteli. Nacin odlaska i rastanka bio je bolan, a ceh su platili Srbi van Srbije..Mi smo se naknadno setili da i mi trebamo u Evropu iako smo bili protiv.Taj ulazak je sada bolan a njegovu cenu znaju samo raseljeni. U Hrvatskoj jos ima Srba i ne treba im zagorcavat zivot, stvaranjem tenzija. Hrvati su poznati kao narod asimilacije i istrebljenja...U jednom komentaru procitao sam stihove Ducica i najezio se. Istina od pre stopedeset, sto, pedeset i danas kada su oni u pitanju je ista...Njima se ne moze verovat, ali treba imati u vidu da su koreni srpstva u Hrvatskoj i velikim delom BiH, poput onih na KiM skoro iscupani. Isti proces je i u CG. Vreme je da se srpstvo brani pamecu a ne silom i protiv svih.

Osamdesetih sam proveo nešto manje od godinu dana u Zagrebu. Divan grad, jedan od najlepših u bivšoj državi. Nisam imao ni jedan najmanji incident, a bio sam spefično obučen, tako da se odmah znalo da im nisam sugrađanin. Cibonu sam cenio kao najvećeg rivala uz Jugoplastiku. Većina vas koji pljujete niste nikad ni bili u ZZagrebu, a mnogi ni u Hrvatskoj. Ja, jedva čekam da prođe ova frka oko epidemije i da odem na dalmatinsku obalu, najlepše more u Evropi, koji vi, zli, nećete nikad videti.

У таквом расположењу Загреба према држави Југославији, дошло је дакле и пролеће 1941, кад је требало највеће духовне заједнице међу члановима Једне државе, па поћи заједно на границу против непријатеља. И то не непријатеља Бушмана и Хотентота, или Лапонца, него Германа, који је у Загребу свагда имао пријатеље; ... Хрватски официри су били већ спочетка спремани за прелазак непријатељу на фронту чим се овај буде појавио. Само су врло СЛАБИ МОЗГОВИ МЕЂУ СРБИМА МОГЛИ ВЕРОВАТИ да хрватски официри стоје срцем ближе Београду него Загребу. Да је неко запитао творце Југославије у Паризу, (изузимајући Трумбићев Југословенски Одбор), да ли би пристали на државу која би доживела онакву ИЗДАЈУ на великом делу свог фронта, и у првом испиту југославенског патриотизма; а затим још и ПОКОЉ ПОЛА МИЛИОНА СРПСКЕ НЕЈАЧИ, не верујем да би се онда ико био решио на такву свирепу авантуру, као што је био 1. децембар 1918. www.scribd.com/doc/19857175/Jovan-Ducic-Verujem-u-Boga-i-Srpstvo (Чикаго, 1942.)

"Сину тисућљетне културе" - Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољима родним, бранећи их часно, Китио си цвећем сваког освајача, Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. Слободу си вечно, закржљала расо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мрети. Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце, Где је Карађорђе твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце. С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звера, погане хијене, Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у недрима скриваш, Са вешала старих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш. Бранио си земљу од нејачи наше, Из колевке пио крв невине деце, Под знамење срама уз име усташе, Ставио си Христа, Слободу и Свеце. У безумљу гледаш ко ће нове каме, Оштрије и љуће опет да ти скује, Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, Ко најбоље уме да ти командује.