Неколико озбиљних кошаркашких пера широм Старог континента указало је на чињеницу да је будућност Еврокупа тешко наслутити.
Чак су ближе уверењу да је реч о такмичењу на заласку, него да ће имати стабилну сутрашњицу. И то не због одлуке Дарушафаке, Ритаса и Билбаа да „узму исписнице”, односно могућности да још неки клубови не виде свој интерес у игрању овог такмичења.
Мотив за играње Еврокупа је пласман у Евролигу. До ње номинално води пласман у финале, али је знатно већа вероватноћа да би само трофеј био улазница у елитно друштво.
Подсећамо, у случају да претходни победник (тренутно Валенсија) буде међу осам најбољих онда се проходност из нижег у виши ранг своди само на један тим.
Ово правило је уведено управо због чињенице да се победнику Еврокупа омогући да се задржи у елити дуже од једне године, што је на својој кожи својевремено осетила Дарушафака.
Податак који се ових недеља провлачи кроз готово све кошаркашке анализе да је Уникаха за освајање Еврокупа добила 250.000 евра сведочи да материјални мотив није, нити ће било коме бити примаран.
Приход од улазница и ТВ права је мањи него у Евролиги и ни близу није довољан да би се обезбедила основа за буџет који би обезбеђивао конкурентност за пролазак у финале.
За разлику од Израела и неких других земаља где су ТВ права у кошарци значајан извор прихода, код нас евролигаш може да заради 200 хиљада евра.
Ако би се гледало по буџету пре ове сезоне фаворити за евролигашку визу били су Локомотива, УНИКС, Виртус, Венеција, Уникаха и Галатасарај.
Сви они су имали на рачуну десет и више милиона (Локомотива 20) било да је реч о еврима или доларима.
Без обзира на рецесију која је извесна, с обзиром на овогодишње искуство за очекивати је да неки од њих задрже исте, чак и веће буџете.
Интересовање Виртуса за Волдена, једна је од назнака да богати у следећој години ништа неће препуштати случају.
Какве су у том погледу шансе клубова са Јадрана. Партизану ће бити теже, јер ће због овогодишњих добрих партија свима бити на мети.
Цедевита Олимпија је кренула у реконструкцију, Будућности новац неће представљати проблем, али је ресетовање сезоне и њима смањило шансу да покваре планове друштву богаташа.
По неким рачуницама минималан буџет (уз сва смањења) са којим би могла да се пројектује борба за финале је седам милиона евра.
С тим што у калкулацију треба укључити и суму која би у случају феноменалног успеха давала наду у евролигашки опстанак. А она је далеко већа.
Филтер ка Евролиги неће бити гушћи само у Еврокупу, већ и на Јадрану. Црвеној звезди и Партизану највећи такмаци биће већ поменути Љубљанчани и Подгоричани.
Морнар који саставља тим за Еврокуп биће свакако опаснији. Барани можда неће бити конкурентни за финале, али ће број гостију који ће осетити сласт победе у Тополици бити сведен на минимум.
Фактор умора од међународних такмичења сасвим сигурно ће некоме покварити планове у Александровцу, Задру, Чачку, можда чак и Сплиту... Све то у врло комплексну једначину, уноси додатне непознате.
Чињеница да клубови из АБА лиге имају минималне шансе да кроз Еврокуп дођу до Евролиге, наговештава врло занимљиву и жестоку трку на Јадрану у следећој сезони.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.