Величковић: Са мном се никад не зна

"Не знам шта да кажем. Тако је већ четири или пет година. Тренирам, радим, никад се не зна са мном. Осећам се добро. Током короне мало сам се бацио у бициклизам. Та релаксација је пријала мојим ногама. Пријала ми је ова пауза због породице", рекао је Величковић новинарима на опроштајном мечу за Дејана Милојевића.

Крилни центар осврнуо се и на сезону црно-белих и објаснио како је он доживео прекид такмичења.

"Имали смо перфектну сезону и у АБА и Еврокупу. Имали смо два пораза у АБА која нису морала да се десе, али били смо први у оба такмичења. Играчима је било најтеже све ово што се десило. Брзо је дошло и прошло. Ови одоше за САД, нисмо се видели два месеца. Био сам уморан од прича шта и како и остаје велика жал за сезоном. Шта је, ту је. Добар део екипе остаће на окупу, добро се познајемо", рекао је Величковић и додао да сматра да је могуће да се понови прошла сезона.

"Искрено верујем да могуће поновити сезону каква је била. Има ли смо невероватну хемију коју смо створили у првом делу сезоне. Стално смо били на гостовањима и то нас је зближило. У свакој утакмици неко други је кликнуо. Дуго нисам видео скуп играча у ком нико не размишља о себи, већ о тиму. Сигуран сам да ће хемија да се понови и следеће сезоне. Што се тиче резултата, то нико не може да гарантује".

Величковић је био један од кошаркаша који играо на опроштајној утакмици, коју је Мега организовала у част доскорашњег тренера Милојевића.

"На преласку из јуниорске у сениорску кошарку, Дејан ми је био као старији брат. Он је тада био један од лидера Партизана и са њим сам можда највише напредовао. Две сезоне смо играли заједно. Он је увек био тај који је гурао и форсирао. Био је пре свега саиграч и ментор. Био ми је потребан за савете, за помоћ. Увек је био ту за мене. На почетку његове тренерске каријере, вратио сам се кошарци после повреде и доста ми је помогао у опоравку. Вероватно сам и ја њему помогао мало као најискуснији играч у тиму клинаца који су имали по 17-18 година", закључио је Величковић.