Изазов за Евролигу - домаћи играчи: Зашто бисмо гледали копију НБА?

4

Анализа сајта www.runrepeat.com показује да су евролигашки клубови од оснивања лиге до данас поптуно американизовани

ГРАФИКЕ: www.runrepeat.com, приватна архива Д.Ћурчић

Статистички подаци, уколико их употребљавате са мером и разумете, могу много тога да покажу. Не баш као у НБА, где је аналитика постала помодарство које је довело до бесомучног шутирања тројки, својеврсне антипропаганде кошарке.

Зато је анализа „Суморна будућност домаћих играча” објављена на специјализованом сајту „Ранрипит” привукла велику пажњу на свим меридијанима од Шпаније до Израела. Она је наставак мартовског „пресека стања” где је егзактним подацима показано да је Евролига потпуно американизована.

Од сезоне 2000/01 до данас број играча из САД у евролигашким клубовима порастао је за 119 одсто! Занимљиво, у НБА је тренд потпуно супротан - Американци су пали са 91 на 77 одсто, док је присуство Европљана са 4 одсто порасло 13 одсто. Број минута који Американци проводе на терену је већи за 84 одсто, квантитет је допринео и да постижу 76 одсто поена више од прве сезоне овог такмичења.

Са толиком миграцијом кошаркаша са западне на источну страну Атлантика сразмерно је смањен и простор за европске играче. Током првих пет сезона Евролиге, број минута које су домаћи играчи провели на терену износио је 44 одсто, да би у последње три пао испод 30 одсто са даљом тенденцијом смањивања. Проценат је драстичнији кад се погледају домаћи играчи млађи од 26 година.

- Та конекција је очигледна. У потрази са тренутним резултатским успехом, тимови се одлучују на варијанту да се што брзе склопи екипа која може да буде конкурентна. Простора за развој младих играча у таквој средини готово да нема. Амерички играчи долазе све старији и искуснији, данас им је просек година у лиги око 29 година и као такви доносе тимовима више квалитета од „клинца” који тек треба да се покаже. У првој деценији Евролиге, из Америке су доминантно стизали бекови, да би након 2010. вишеструко порастао „увоз” америчких центара и данас је сваки трећи евролигашки центар - Американац. Европа је одувек била позната по својим центрима који су на неки начин и донели револуцију у НБА лиги захваљујући разумевању игре, вештином додавања и добрим шутем споља. Свако повећање броја странаца тој позицији значи и потенцијално мање шансе за младе европске центре да се профилишу – каже Димитрије Ћурчић (на слици доле), аутор анализе, иначе некадашњи кошаркаш, затим и тренер.

Док табела подела минута домаћих играча по земљама показује да Србија нема толико драстичан пад као Турци и Руси, подаци за играче млађе од 26 година су далеко алармантнији.

- Играчи млађи од 21 године данас добијају 2 одсто расположивог времена на терену, што је очекивано с обзиром да их има јако мало у лиги. И овде је приметан пад у односу на почетак лиге, конкретно пад од око 75 одсто.

Ћурчић наводи да је у истраживању границу поставио на 26 година зато што је евролигашима резултат примаран, па је реално очекивати да ће мало искуснији домаћи играчи имати више простора.

2 одсто времена на терену „троши” се на домаће играче млађе од 21 године

 

27 одсто мање Европљана игра Евролигу него у премијерној сезони

 

36 одсто времена мање на терену проводе домаћи у последње три сезоне него у премијерне три Евролиге

 

66 одсто времена мање на терену проводе домаћи играчи млађи од 26 година

- Како године пролазе сви ови трендови иду на доле. Турска и Италија су најдрастичнији примери. Навијачи у тим земљама тренутно не брину много о томе с обзиром да њихови тимови остварују добар резултат, али ако погледамо ширу слику видећемо да резултати које њихове репрезентације остварују нису на нивоу онога што су имали почетком 21. века. И много тога има и у чињеници да њихови млади играчи добијају прилику на кашичицу већ дуги низ година.

Табеле показују да су једине две земље код којих је у последње три сезоне дошло до пораста броја минута домаћих играча - Грчка и Француска. Код Грка се то може тумачити и мањим буџетима Панатинаикоса и Олимпијакоса, док Французи никад нису били пример огромних улагања.

- У разговорима са француским новинарима и слушајући како људи из Асвела виде ову тему, сазнао сам да је њихова намера од старта била да се направи језгро тима који ће чинити домаћи играчи. С обзиром да Асвел има обезбеђену евролигашку сутрашњицу, њихова управа је као први корак почела да ствара језгро тима за будућност и ставила резултат у други план, а то се се ретко виђа у Евролиги. Французи генерално обраћају доста пажње на развој играча, што се може видети по константом присуству њихове репрезентације у врху међународних такмичења. Већ дуго су међу највећим извозницима играча у НБА, тако да не чуди приступ који имају кад је у питању састав за Евролигу.

На питање да ли се слаже са оценом да повезаност навијача са клубовима, а посебно мотивација деце да почну да тренирају кошарку опада са смањењем броја домаћих узора, Ћурчић одговара:

- Иако живимо у времену кад су нам све утакмице „један клик далеко” и захваљујући томе клинци могу да нађу кошаркашке идоле у свим деловима света, утицај локалних играча је немерљив из много разлога. Наравно да ћемо радије навијати за „наше”, играче са којима деца могу да се много лакше поистовете него са играчима који долазе из других култура и причају другим језицима. У том смислу, наравно да је изузетно корисно имати клубове који имају јаку базу домаћих играча и природно ћемо за њих радо навијати. Мислим да је један од већих изазова Евролиге управо то - ако треба да гледамо утакмицу у којој је од десет играча на паркету њих шесторица, седморица из САД, зашто уместо тога једноставно не бисмо гледали НБА? За мене европска кошарка има своју драж, другачија је од америчке и та различитост је нешто што треба неговати и промовисати. Поготово наша школа кошарке, која је увек садржала много импровизације и производила играче који су прави мађионичари са лоптом. Нажалост, дешава се супротно - Евролига све више личи на копију НБА, а све екипе све више личе једна на другу.

Бројеви и статистике који показују неке дугогодишње трендове у НБА и европској кошарци (код учесника Еврокупа је готово истоветна ситуација као евролигаша) велико су упозорење о ком на време треба размишљати. Јер, као што је наш саговорник закључио последице се на резултатима репрезентација виде тек кроз неколико година.

Kоментари (4)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
lavtata

dva ili tri stranca po ekipi su sasvim dovoljno....a u nizim ligama jedan.....dolazimo do toga da u nizim ligama igraju stranci umesto nase dece....mi, siromasna srbija sluzi za razvoj necije druge dece a sve se inansira parama gradjana srbije....rezultati kauju sledece....dok su u nasim timovima igrali uglavnom domaci igraci, bilo je uspeha i sa reprezentacijom i sa klubovima...otkad smo natrpali strance polako tonemo....polako ali sigurno.

Одговори
mojim

Ne kopiju NBA vec jako, jako, jako losu kopiju NBA. Vise u Evropu ne dolaze ni igraci poput Dominika Vilkinsa kao ranije, doduse na zalasku karijere, ali i to bi bilo kao da danas npr. Karmelo Entoni dodje u EL. Ovi igraci koji sad dolaze su bas otpaci iz NBA, a i klinci pale preko sve ranije tako da se ni oni ne zadrzavaju vise ovde toliko tako da i u tom pogledu Evroliga nazaduje.

Одговори
straja

Statistika(kao i uvek )daje ne bas REALNU sliku...ali to je tu!Ne kopija,nego LOSA KOPIJA...svejedno to je sve manje kosarka -sport,a vise kosarka-cirkus! Kosarka koja se do skora igrala u Evropi vise se ne igra ...sada je to sredina ,NBA i neceg sto se pogresno naziva evropska kosarka ..jer svropski kosarkaski velikani prakticno ne postoje (Litvanija,Jugoslavija,SSSR pa i Spanija)...skoro da i nema VELIKIH igraca iz ovih nekad VEOMA ZNACAJNIH "PROIZVODJACA" kosarkaskih majstora...a da i Grcka!!...... Da se radi samo o kosrci,ajde de ...ali asvo sportovi idu u tom pravcu SPEKTAKL i popune TV programa i kladionicarskih parova!!

Одговори
Želje

Da bi parirali Amerima.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру