Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије и један од највећих тренера Старог континента слободан дан на Ф4 искористио је да угости пријатеље у ресторану Привредник у Београду.
Госте је предводио селектор Србије Светислав Пешић, били су и Дејан Бодирога и Дино Рађа - двојац не би требало посебно представљати – као и Петар Наумовски, можда и најбољи македонски кошаркаш свих времена.
Они су чинили делегацију бивше СФРЈ, или Балкана, а друштво су им правили и Ауди Норис, амбасадор Барселоне, остале некадашње звезде Поноса Каталоније, Хуан Антонио Сан Епифанио, Маноло Флорес, Хуан Карлос Наваро, али и бивши репрезентативац Шпаније из Малаге Берни Родригез.
Летимичан поглед на госте открива да су осим Рађе и Наумовског сви некада били везани за Барселону. А где су људи из Реала, упитали смо Маљковића, који је по две године седео на клупи најљућих ривала из Шпаније.
- Нису могли да дођу због финала – одговорио је Маљковић.
Музике није било, али остало се до ситних сати. На крају није било таксија, узалуд су били позиви, па су се домаћини побринули да развезу госте.
- Атмосфера је била изванредна, кошарка зближава људе било где и било када. За читав живот. Исто би било и да смо се нашли у Гаудијевом граду.
Маљковић је још добро расположен кроз смех додао:
- Тим мојих гостију вођен од Пешића и мене би са два месеца тренинга освојио Фајнал фор. Неки ветерански турнир сасвим сигурно.
Шта је још било занимљиво?
- Играчи су оговарали Пешића и мене, како смо били строги и колики је обим рада био. Те кошарке више нема, смањен је број тренинга на уштрб већег броја утакмица. То не ваља...
Ко је био „гори“, Пешић или Ви?
- Код нас из старе школе нема разлике – завршио је Маљковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.