Калинић: Као да сам индијанац

Специјално за Журнал из Истанбула: Милун Нешовић

У камеру је, усхићен, са српском тробојком око врата, одмах поручио:

- Немојте да се кладите против Николе Калинића!

То је изјавио сам Никола Калинић, незванично најпотцењенији играч завршног турнира у Истанбулу. Званично, један од највећих хероја успеха који ће се заувек памтити у земљи која традицију и те како негује.

- Осећам се сјајно, усхићено, срећно, прелепо - подигнутих очију ка плафону, покушавао је јунак да се сети још неког термина којим би описао своје емоције.

Калинић, 25-годишњак из Суботице, играч за велике утакмице!

- Волим такве мечеве. Како иде време то се показује. Мислим да сам на битним утакмицама био добар. Желим тако и да наставим. Радимо напорно, Богдан и ја, сви... Само ми знамо колико смо радили. Али, то је тренинг, а кад изађеш тамо, мораш да будеш миран са собом, пун самопоуздања, треба ти мало и оно доле и - ето.

Психологија је у највећим утакмицама најважнија. На то су играли и у Олимпијакосу, када су остављали потпуно самог Калинића на почетку утакмице. Али, његова глава је јача.

- Скочило је самопоуздање одмах. Почео сам да погађам пре месец дана. До тада је стварно била катастрофа. Дођеш у нови систем где желиш нешто да урадиш а не иде ти од руке. Исто глава! Деси ти се да те остављају као да си индијанац. Свако може да погоди када је сам, професионалци смо. Тада ради глава. И ми смо пуштали Дончића мало више зато што је млад, идеја је да не може да изнесе. Нема лека за то, седи у хали, ради, шутирај док ти не попуцају колена.

Дуго је причао загрљен са Обрадовићем по изласку из игре.

- Зезали смо га да само он зна како сада да се понаша, нама је први пут.