Гудурић: Сваки играч зна да је добро када тренер виче

Није то никакво изненађење! Од играча какав је Марко Гудурић се очекује да у свакој сезони направи корак напред. Да у свакој утакмици направи корак напред. Да израсте у играча у чије ће руке ићи лопта када се решава. Да ће решавати! Као што јесте последњих пар утакмица Фенербахчеа, посебно у Евролиги. Рецимо против Милана или ЦСКА.

А – како он воли да каже, што је у разговору за Спортски журнал више пута и поновио – толико је још места за напредак. У сваком погледу.

После свега, наравно да мора да буде задовољан. И јесте. Али, наравно да ту неће стати.

То што коначно ништа не боли, заиста јесте најважније. Исто тако,  није занемарљива ни чињеница да му је ово друга година у истом систему, да је савладао све лекције и да је сада просто – лакше. А одмах је и боље.

- Сада је све легло на своје. Исти је тренер, стручни штаб, чак се није променило ни много играча. Било је важно и да се нови играчи уклопе што пре, што се и догодило. За сада то све иде како треба.

Тако је научио и да „очекује“ да чак и када убацио тројку, од Жељка Обрадовића неће нужно добити аплауз, већ понекад и грдњу. Ако је можда претходно заборавио свог играча у одбрани или јер је погрешио у ротацији. Што се дешавало прошле сезоне.

Осмех који је претходио одговору, довољно је рекао:

- Сваки играч зна да је добро када тренер виче, то је увек за наше добро. Жељко пре свега има невероватну енергију да неке ствари понавља и по десет пута ако је потребно. Никад му ништа није тешко и то га сигурно издваја од других тренера. А мени само може да буде част што већ другу годину сарађујем са њим. Чак и то што су у тиму мање-више исти играчи, говори колико верујемо једни другима.