Желимир Обрадовић, рођен 9. марта 1960. у Чачку, од 2002. и освојене пете евролигашке титуле, важи за најтрофејнијег тренера на Старом континенту. У међувремену је још четири пута тријумфовао и налази се пред 10. јубиларним пехаром најпрестижније лиге у свом 18. фајнал фору.
Што би рекао један наш познати тренер, Обрадовић је геније, и кад бројиш до 9 то траје.
Све у 28 година тренерске каријере, пре тога био је репрезентативни плејмејкер, дебитант у 28. години на Олимпијским играма у Сеулу, освојено сребро, а две године касније на Светском првенству у Аргентини окитио се златном медаљом.
Чак 24 године је учесник Евролиге са 405 победа, има 16 титула првака држава, 10 националних купова, два купа Сапорте. Водио је 1.545 званичних клупских утакмица, 1.188 је победио и тако даље и тако редом...
Професори математике у Основној школи „Ратко Митровић” у Чачку, коју је похађао Обрадовић, комотно би могли да изводе многе рачунске операције са бројкама из фантастичне тренерске биографије некадашњег ђака, како би новим нараштајима на популаран начин приближили математику. Методика која би и најусијаније главе сигурно заинтересовала за образовање.
Са Обрадовићем смо разговарали уочи одласка Фенербахчеа на фајнал фор. Деловао је расположено, опуштено, неколико пута током разговора се насмејао.
Ово ће вам бити 18. фајнал фор, девет пута сте били шампион. Проценат успешности невероватан, изнад 50 одсто. Кад бих вас пробудио у сред ноћи да ли бисте могли да се сетите сваке утакмице.
- Наравно да бих се сетио. То је мој посао, мој живот. Могу да одвртим филм сваког меча.
И за који су везана најинтензивнија осећања?
- Сваки је прича за себе, од првог са Партизаном, па до сваког следећег, али сада у овом тренутку 18. фајнал фор на којем учествујем ми је најважнији. Сви остали падају у сенку.
У симболичном и емотивном смислу свакако је најважнији први са Партизаном?
- Наравно, зато што је то била моја прва година на клупи и што је то најважнији и највреднији пехар српске клупске кошарке. Освојен са тимом који обожавам. При томе нисам имао никаква очекивања, нити сам размишљао шта може да се догоди.
Покушајте ипак да издвојите барем још један.
- Најбољи фајнал фор Евролиге у историји био је 2009. у Берлину. У полуфиналу смо добили Олимпијакос са два разлике. Други пар је био ЦСКА – Барселона. У финалу смо опет са два разлике добили армејце. Две тешке утакмице обе на по једну лопту. Танка је била линија између победника Панатинаикоса и пораженог ЦСКА.
Противник Фенербахчеа у полуфиналу је градски ривал Ефес?
- Први пут у историји два турска клуба су на фајнал фору. Познајемо се много добро, ове сезоне смо одиграли шест утакмица, резултат је нерешен.
Основна снага Ефеса је спољна линија, Шејн Ларкин и наш Василије Мицић.
- Ефес има компактно сложен тим не само на бековским позицијама, већ је свака линија тима веома јака. Имају неколико креатора, остали су играчи са улогама које изванредно обављају. Играју веома добро, у високом ритму, намучили су се у четвртфиналу са Барселоном, али су заслужено изборили пласман на завршни турнир.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.