Марио Накић је против Меге у финалу био незаустављив. Син бившег капитена Партизана, члана шампионске генерације из Истанбула 1992, уписао је 33 поена, имао 8 скокова, 4 асистенције, изнудио десет фаулова, извео 19 слободних бацања, имао индекс 41! И сасвим заслужено понео МВП признање.
Момак поникао у Земуну, а који је неко време пре него што је отишао у Реал, провео и у Партизану, урадио је оно што му прошле године у Београду није успело. Реал је тада изгубио од Ритаса – будућег шампиона - у групи, није ни дошао до финала. Што је био и мотив више за Накића, кога смо гладали и у Београду.
После свега, сијао је од среће. Како је рекао, бољи осећај не постоји.
– Играти за трофеј, па још када и освојити га... Најбољи осећај на свету – причао је усхићено после меча.
Срећан је, али исто тако врло добро свестан да све ово сада, не мора ништа да значи, уколико не настави са преданим радом. Зато је на питање, шта је следеће за њега, Накић одговорио:
- Свестан сам да морам да наставим да радим, да никада не посустајем.
И још нешто...
- Морам да останем чврсто са две ноге на земљи.
Када је у питању његова игра, другима оставља да је коментаришу. Он само каже:
- Само радим све оно што се од мене очекује како би тим победио. Понекад то значи да морам више да шутирам и да будем најбољи стрелац. Али, углавном се само трудим да се прилагодим тиму… Стварно смо добар тим, уклапамо се и стварно играмо сјајно као тим. То нам је донело овај трофеј – рекао је Накић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.