КОШАРКАШКИ "ДИВЉИ ЗАПАД" - Тањевић: Можемо се ј... кад не постоје правила

Заоставштина Богдана Тањевића европској и светској кошарци није мерљива. Радости које је доносио Сарајлијама, Југословенима, Тршћанима, Миланезима, Подгоричанима, Французима, Италијанима и Турцима обележене су трофејима и медаљама које су у витринама Босне, Стефанела, федерација Италије и Турске.

Не постоји међутим формула којом би се израчунала стваралачка вредност легендарног стручњака оличена у Бодироги, Фућки и бројним другим играчима којима је помогао да таленат преточе у квалитет и постану звезде. Као ни она која би исказао значај утицаја његове „занатске“ радионице на бројне тренере који су стасали у мајсторе.

Само они који су имали прилику да га слушају знају опијумску нит приповедања професора светске књижевности, студента прве класе овог смера на Филолошком факултету. Док слушате Тањевића сати пролазе као минути, а ви сте очарани налик Алиси у земљи чуда без обзира да ли се прича о кошарци, књижевности, светској политици или обичним стварима из свакодневног живота.

Тако је било и овог пута кад смо „му украли десетак минута“ посете Данилу Митровићу и пријатељима у Кошаркашком савезу Црне Горе, да га упитамо о актуелној кошаркашкој проблематици. Директан као што увек јесте на питање шта да радимо ако се Евролига затвори и укине место шампиону Јадранске лиге рекао је:

- Можемо се ј....., кад не постоје правила. Ово време безакоња је почело од Регана и Тачерове, од тад смо са економијом у проблему. Не само ми мали, него и велике земље. Америка је у проблему, камоли ове мање као моја Италија, Француска... Знате оно кад се у каубојским филмовима револверашу каже: „Побиј све и врати се сам“. Е то је економска политика света у овом тренутку. Без регулатива, самим тим правило које се преноси и на овај наш случај.

Наглашавајући да од 1947. на овамо каже оно што мисли и не мења исказе, почео је излагање о Евролиги.

- Почело је накарадно још 2001. године, кад су се клубови разделили на Куп шампиона и Евролигу. То је био један несмотрен моменат, кад је бренд Купа шампиона био незаштићен, што је Евролига искористила. Данас смо дошли до тога да Евролига весла потпуно у контра смеру од ФИБА - кровне кошаркашке организације - која је направила европску кошарку и Куп шампиона који је био изузетно такмичење. И данас би био на највишем нивоу, да је преживео тај некоректни однос и отимање клубова са лажним обећањима неких огромних пара које ће тим клубовима практично дати неку солвентност, јер ће добити део колача.

Тањевић истиче да су то све била лажна обећања и наставља у истом, оштром тону:

- Од те Телефонике на овамо, све је доказано да је лажно, али су у међувремену клубови због своје слабости напустили принципе ФИБА и предали се у руке приватној организацији. А та приватна лига нема никакво оправдање, јер се ни по чему не може упоређивати са НБА. Јер у Америци клубови који нису солвентни, који не покривају трошкове, играју, али плаћају велике казне. НБА бизнис је највећи на свету и нема дилеме да је њено постојање оправдано.

Затим је повукао паралелу са Евролигом.

- Реал Мадрид, као првак прошлогодишње Евролиге је пријавио губитак од 29,5 милиона евра. Потрошио је 45, а инкасирао 15. Ове године Барселона у старту најављује губитак од 37 милиона. По правилима капиталистичке, односно како се то сада каже тржишне економије, свака организација професионалног типа која није солвентна треба да иде у банкрот, је ли тако? Дакле нисте ви господо НБА, далеко сте од ње која има гледаност широм света. А Евролига кад се постигне максимални рејтинг, и то у Шпанији, има до три милиона гледалаца, у Италији је то на 250.000 хиљада. А ако на телевизији ниси гледан нема никаквих гаранција да можеш да привучеш велике новце од спонзора и ТВ права, која се у Америци мере милијардама. При томе у Евролиги се понашају као да су савршен бизнис и више не поштују никакву спортску заслугу, принцип. У старту није регуларно, јер једни учествују по пласману, а други имају уговоре. Све је поприлично смешно и не одговара суду логике.

Причу је затим усмерио на просторе бивше Југославије, фабрику надарених кошаркаша коју транзиција угрожава, као што је појела бројне велике привредне системе од Вардара па до Триглава.

- Овај наш простор, та јадранска лига је произвела највише играча и тренера који су направили европску кошарку, а у последње време правимо и НБА. Двојица најистакнутијих играча НБА су Јокић и Дончић, ту је и Грк Адетокунбо...

Као да је желео да нам покаже да смо у праву за његов наративни дар дигресија коју је направио не завршавајући реченицу добила је смисао кад је заокружио мисао:

- Сасвим је регуларно да имамо прозоре. Идеја ФИБА је да приближи репрезентације својим просторима, да људи имају шансу да репрезентацију не гледају само једном у 50 година. Па није случајно да Меси који је шести пут најбољи играч мора да игра за репрезентацију... Не дозвољавање играчима да се одазову у државне тимове је максимално накарадна одлука организације која не поштује никаква правила и користи слабост ФИБА да се одбрани, јер не постоје судови који би разрешили тај нефер однос.

Боша истиче да је нарочито блесаво да играчи не могу да играју два пута по десет дана током сезоне за своје репрезентације.

- Зашто не би могли, чак би и НБА могли, да се то од њих затражи и образложи: „Господо ми вама производимо играче без икаквог вашег улагања и ви то укључујете у ваш бизнис. И ми овде имамо наш мали бизнис, па ако Јокић или Дончић буду играли овде код нас у фебруару, онда ћемо ТВ права продавати за веће паре.“

Прекидамо га на тренутак опаском „паре које бисмо опет уложили у откривање и стварање асова, који би долазили да вама праве огроман профит“...

- И све што је најбоље воде са 18 година... А ми смо их подигли на нашим теренима, са нашим тренерима, у нашим клубовима и федерацијама које су у све то инвестирале новац. А ви само кажете „јао што ми се допада ваша жена, ја бих је оженио“! Тако се НБА понаша, као да су ванземаљци, а ни по чему нису. Само су добар спортски бизнис и ништа више. Требало би да и они буду присиљени да пуштају играче у репрезентације, да не причамо о Евролиги... О тој фалиментарној (неуспешној п.а.) бизнис идеји. Мој Фенербахче ако троши 30 милиона, да дуби на глави не може да инкасира више од седам. То је такмичење меценарства, то што неки приватници изваде паре, па нешто покривају...

Завршавајући излагање Тањевић је поручио:

- Потпуно сам против идеје да се укине чак и то мало, а то је јако мало, то једно место клубовима са простора који је највише произвео тренера, играча и кошарке у Европи, а богами и НБА!

И тако нас је Боша вратио на почетак приче, да размишљамо ко је тај каубој који би могао да донесе макар мало правде на кошаркашком дивљем Западу. Вестерни су и били популарни, јер су као и спорт, давали наду да добро побеђује.