Dženkins: Ovo je moj dom, kada odem negde, uvek mislim na Srbiju

1

Čarls Dženkins o košarkaškom putu, polufinalu sa Partizanom iz 2015. i kako su crvena zvezda i Srbija postali njegov dom

FOTO: kkcrvenazvezda.rs

Neposredno pred suspenziju svih takmičenja, prestanak treninga i odlaska kući, Čarls Dženkins je bio gost popularnog Mondo podkasta „Šesta lična” gde je govorio o karijeri, iskustvima, Crvenoj zvezdi, odnosu sa navijačima, sada već čuvenom polufinalu ABA lige sa Partizanom iz 2015. godine i zašto Beograd smatra svojom drugom kućom.

Na početku razgovora, vlasnik sedam trofeja sa Crvenom zvezdom, rekao je da se njegova priča ne uklapa u priču tradicionalnog igrača iz NJujorka, da dolazi iz male porodice i da su ljubav prema košarci u njega utkali stariji brat i otac. Popularni Đenka potom je objasnio kako je došlo do toga da postane student univerziteta Hofstra.

- U Americi postoji priča o igračima oko kojih se otimaju mnoge škole. Moja priča je bila totalno suprotna tome. Na kraju sve se svelo na jednu utakmicu na kojoj je bilo mnogo skauta. Tamo je bio i predstavnik Hofstre, koji se interesovao za moje ocene. Želeli su da provere da li uopšte mogu da se upišem tamo, pre nego što me uzmu u obzir. U to vreme i moja majka se razbolela, a ja sam mamim dečko. Tako da kada se otvorila opcija da idem u školu na 20 minuta od kuće, bila je to laka odluka.

Posle pet godina studija, Dženkis je 2011. draftovan od strane Golden Stejta kao 44. pik. Bilo je to ostvarenje sna, ali od početka kockice se nisu složile.

- Moja ruki godina se poklopila sa NBA lokautom. Imao sam te treninge mesec i po dana, posle čega sam draftovan - rekao je bek crveno-belih, prisetio se koliko je bio nervozan u noći kada je izabran, kako se slavilo uz šampanjac i kako se sve to reflek-tovalo na njegovu porodicu i prijatelje.

Posle godinu i po dana u dresu Voriorsa, bek crveno-belih je trejdovan u Filadelfiju, što mu je kako sam kaže bio najstresniji period u karijeri. Tada je počeo da razmišlja o promeni kontinenta.

- Posle Filadelfije nisam imao ništa. Bilo je nekoliko poziva na kampove, ali ništa garantovano. Najbolje što mi se desilo bio je Džeremi Pargo. Zajedno smo bili u Siksersima i nismo igrali. Sećam se, sedeli smo u avionu i on je gledao meč Makabija. Objašnjavao mi je evropska takmičenja i kakve prilike daju. Rekao mi je tada: „Nemoj da sediš ovde, postoji život u Evropi”. Pozvao sam agenta i rekao mu, ako me traže timovi iz Evrope, nemoj to da mi sakriješ.

Ta opcija se ubrzo i otvorila, kada je stigao poziv Crvene zvezde.

- Pojavila se ponuda Milana, pre toga i Makabija, ali ne znam zašto sam izabrao Crvenu zvezdu. Agent mi je poslao nekoliko videa, ali generalno nisam imao ni predstavu gde idem.

Po dolasku u Beograd, Dženkis je prvo upoznao Davora Ristovića u to vreme direktora crveno-belih. Potom i Blejka Šilba koji je tokom sezone promenio sredinu, a stvari su brzo krenule da idu u željenom smeru. Kako sam kaže, dobio je značajnu ulogu i imao odličnu saradnju sa trenerom Radonjićem koji mu je tačno predočio šta od njega očekuje.

A onda je 23. marta 2014. došla utakmica posle koje je Dženkins sa 29 poena, preko Budiveljnika, pred 24,232 navijača, odveo Crvenu zvezdu u polufinale Evrokupa. Bila mu je to prečica do srca navijača.

- Sećam se da sam prvo poluvreme bio dosta pasivan. Jurili smo minus tri iz prvog meča, promašili nekoliko šuteva, nismo bili dovoljno agresivni. Onda mi je na Nelson u svlačionici rekao da ne napadam. Dosta me je kritikovao. Uz atmosferu koja je vladala u Areni, bilo je to skroz ludo iskustvo. Živeo sam svoj dečački san.

Tepić, iz nekog razloga nisam mogao da mu ukradem loptu

S obzirom da mu je ovo četvrta sezone u dresu Crvene zvezde, Dženkis je upitan i ko mu je od igrača Partizana bio najteži za čuvanje.

- Bogdan Bogdanović, naravno. Takođe i Dragan Milosavljević. On je jak, ima dobar šut, zna da izvuče faul. Edo Murić je takođe igrao odlično protiv nas, ali njega nisam ja čuvao. Milenko Tepić je isto bio težak za čuvanje. Iz nekog razloga nisam mogao da mu ukradem loptu - rekao je bek crveno-belih.

Dženkins je očekivao mnogo do dolasku u Zvezdu, a dobio je još više:

- Iz pozicije neuspelog NBA igrača koga nikoga nije želeo dobio sam drugu šansu da postanem profesionalac. Došao sam ovde, gde sam konačno bio prihvaćen, a to je sve što sam želeo čitavog života.

U drugoj sezoni na Malom Kalemegdanu, Dženkinsu je trebalo mnogo više vremena da dođe do željenog nivoa.

- Budimo iskreni, igrao sam očajno na početku. Nisam mogao ništa da pogodim, a istovremeno Jaka Blažič je imao sezonu karijere. Bio je sjajan, ubijao je svaku utakmicu. Nisam bio spreman, moje samopouzdanje je bilo uzdrmano. Opteretio sam se. A ako igraš u Beogradu moraš da osetiš pritisak. To je mesto gde ljudi vole da pobeđuju. O trofejima se priča sve vreme, čak i pre početka sezone.

Kao prekretnicu Dženkins je naveo meč protiv Makabija, kada je u važnoj pobedi ubacio 16 poena. Bio je to meč koji je uživo gledala i njegova majka, što je za njega bilo od posebnog značaja.

Ispostavilo se da se digao u pravom trenutku, pred plej-of ABA lige, gde je bio jedan od stubova tima. Pogotovo u sada već čuvenoj polufinalnoj seriji sa Partizanom iz 2015.

- Sećam se kada sam pred plej-of, pričao sa kondicionim trenerom Draganom Gačevićem. Rekao mi je tada: „Ovo je tvoj momenat, iskoristi svoju priliku, budi agresivan. Ti si važan igrač za nas, uradi sve što možeš da bismo pobedili.” Bilo je to više nego dovoljno do njega. On je sve vreme bio uz mene tokom moje borbe. Znao je koliko je to polufinale važno i dao mi je još veću podršku. To je moj čovek.

Crvena zvezda je povela u seriji sa Dženkisovih 19 poena. Partizan je napravio brejk, ali crveno-beli su ga odmah vratili. A onda sa novim brejkom overili plasman u finale i izvadili vizu za Evroligu. Sa novih 19 poena popularnog Đenke. Treći put u toj seriji.

- Svi pričaju kako sam ja igrao, a sve je to bilo zbog Bobija (Bobana Marjanovića, prim aut). On je odvlačio toliko pažnje, da sam ja sve vreme bio otvoren. Kada sam igrao pik sa njim, nisu se plašili šta ću uraditi, plašili su se njega. Postigao sam dosta poena i dobio ogromno samopouzdanje. Markus je bio sjajan, Kalinić je takođe igrao izvanredno - rekao je Dženkins i prisetio se tenzije koja je pratila to polufinale: - Jaka Blažić i ja smo živeli u istoj zgradi i ručali zajedno svakoga dana. Sećam se da je tokom te plej-of serije u devet ujutru bio spreman da igra. Osećalo se to i u svlačionici. Nije bilo mnogo šala, svi su bili maksimalno ozbiljni i u svojim mislima.

Posle 1:1 i selidbe serije pred navijače Partizana, desila se neuobičajena slika.

- Kada sam došao u Pionir video sam parking pun ljudi. Dva tima tu igraju i nisam znao čiji su to navijači. Hteo sam da odem da se okrenem i parkiram na drugoj stani, ali Jaka je rekao da stanem. Bili su to naši navijači. Pevali su pesme i podržali su nas. Znali su šta nas čeka i da treba da vratimo seriju.

Posle impresivne sezone za Crvenu zvezdu i njega Dženkis se preselio u Milano. Na Mali Kalemegdan se vratio posle godinu dana i nastavio sa žetvom trofeja.

Kako sam kaže vratio se među ljude koje voli i na mesto koje ceni. Sledeći korak u njegovoj kariji bio je Himki, a onda ponovo Mali Kalemegdan. Na pitanje zašto je to tako, Dženkins je rekao:

- Ovo je moje mesto. Ovo je moj dom. Imam sjajne odnose i sa ljudima van košarke. Svaki put kada sam bio slobodan, Crvena zvezda je zvala. Tako da je odluka uvek bila laka. Kada odem negde, uvek mislim na Srbiju i poredim stvari sa njom. Ovo mesto mi mno-go znači, ovde sam već četiri godine. Trebao bi bolje da znam jezik. Ali... Ovo mi je kuća. A svi se vraćaju kući.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
mister no

djenkaaa - srbiiinee

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru