Почетна / Кошарка / ФИБА

Ибрахимагић: Сви остали су одахнули кад је Србија испала

Алан Ибрахимагић, случајни Београђанин из Зворника, задужен за Немачку будућност и асистент у стручном штабу Панцера
ФОТО: ФИБА

У стручном штабу немачке репрезентације, асистент селектора Гордона Херберта је Алан Ибрахимагић. Пише, рођени Београђанин.

- Игром случаја – објашњава нам док седимо у башти хотела Шератон и упознајемо се. - Мама је студирала медицину, али вратила се у Зворник. Укупно сам провео три дана у Београду. Прва три.

Значи, Зворничанин.

- Па нисам баш Црногорац – смеје се Алан.

Године 1992. године, са породицом је морао у Берлин. Али, упорно ми потежемо интернет биографије, пише да је Аустралијанац. Претпостављали смо да су ратне муке послале фамилију Ибрахимагић на најудаљенији континент.

- Прича иде даље – опет уз благи осмех каже тренер у сивоцрној немачкој тренерци. - Завршио сам средњу школу у Берлину, али како су родитељи имали доста родбине у Аустралији, а нису могли да остану у Немачкој, кренули су. Да не кажем да сам натеран. Био сам две и по године у Аустралији.

Међутим, логика каже да се није човек са Балкана заљубио у кошарку у земљи Кенгура.

- Кошарка је била од раније. Почело је у Зворнику, а играо сам у омладинском погону Албе. Онда кад је Светислав Пешић био први тренер, а Емир Мутапчић је водио други тим. Кад сам се вратио из Аустралије мало сам... Па, другачије изгледао. Ту је каријера била готова.

КОЛЕЏИ ПРИВЛАЧЕ

Немци се развијају и по колеџима.

- Али их се превише врати без факултетских диплома и изгубе се – истиче Ибрахимагић.

Одлазе зато што немају место у сениорским тимовима у Бундеслиги?

- То игра велику улогу. Али и живот на колеџу их привлачи. Имаш и медијску пажњу, дворане су пуне. Многи од њих више никад неће одиграти пред 1520 хиљада.

Ипак, о свима у млађим категоријама се води рачуна. Управо Алан има ту улогу.

- Покушавамо. Не знам колики утицај имамо. Често их посећујемо током сезоне.

 

Једна каријера је била готова. Друга, много успешнија, због које седи на клупи Немачке у борби за медаље на Европском првенству, почињала је

- Случајем прилика клуб у којем сам поникао питао ме је да ли бих радио као тренер. Имао сам велику срећу да је прва екипа коју сам водио била састављена од доста талентоване и мотивисане деце. То ми је дало добар осећај. Радио сам у том истом клубу у трећој, четвртој лиги, када сам добио позив Албе да подигнем млађе категорије. Тако смо ишли, радио сам за други тим, а онда постао помоћник Гордону Херберту.

Посебна прича, пре тога, била је сарадња са Луком Павићевићем који је у Алби провео четири сезоне.

- Био сам укључен у тим кад је Лука био тренер. Он толико систематично ради да је за мене то било перфектно да учим. У млађим погонима Албе био сам са Хенриком Редлом, онда годину дана помоћник Џону Патрику у Лудвигсбургу, да би ме 2013. позвали да пређем у Савез.

Мислио је Ибрахимагић да је то привремен посао. И даље је ту.

- Више сам са јуниорским екипама, али кад је Редл био селектор постао сам и помоћник у сениорском тиму где сам остао и када је Херберт преузео. Мислио сам да ћу у Савезу бити годинудве, али у међувремену сам заволео овај позив. Другачији је посао. Баш се против Шпанаца у полуфиналу видело, да је то култура која се гаји од млађих категорија, да се учи да се чита игра, да није роботски, већ са осећајем. И свиђа ми се да то учимо децу.

Много је људи са Балкана поменуо Ибрахимагић током приче о каријери.

- Мутапчић ми је ту био више док сам био играч. Волео сам кошарку, али сам увек желео да будем спортски новинар. Павићевић ми је стварно директно помагао, што се тиче сазревања, размишљања... Имао сам доста контакта са кондиционим тренером Швраком, много ми је учинио јер сам научио како се систематски у физичком смислу. А Редл, као мој велики пријатељ и сарадник, Пешићев је ученик, тако да је и он ”југовић”.

НЕМЦИ НЕ ЦЕНЕ ДОВОЉНО СЕБЕ

Зашто је Немачка испала од Шпаније у полуфиналу у којем је имала двоцифрену предност пре него што се ушло у последњу четвртину?

- Моје је мишљење да би немачка кошарка требало више себе да цени. Кад добијеш Србију или Шпанију, увек се поставља питање ”шта је било са њима”? Зато је у четвртфиналу била еуфорија, мада није пореметила екипу. Били смо близу. Можда ово нико није очекивао. Јавност види само као позитивно. Уствари, зависиће од меча за бронзу. Наравно да жалимо за шансом, имали смо 71:61... Али, ти Шпанци имају систем, имају осећај.

Франц Вагнер се наметнуо као звезда у успону не само европске кошарке.

- Радио сам у Алби са братом, Морицом. Имао је 12 година. Играо је плеја иако се знало да то неће бити, само да би био свестранији. Био је веома талентован, а рекао ми је да има млађег брата који је још бољи. Све као Мориц, само посвећен и немогуће брзо учи. Исти је и даље. Одушевљен сам како ради.

 

Као део балканске кошарке, пратио је Ибрахимагић и репрезентацију Србије. Није променио израз на лицу кад смо га питали за резултат Орлова, само је уздахнуо:

- У контакту сам са Оливером Костићем, асистентом. И он је био у Немачкој. Србија је била најбоља екипа на турниру. И верујте, сви су одахнули кад су они испали. Нама никако не би одговарала Србија. Али, јавило се питање које су многи постављали, а то је колико је константан шут тог тима. Плус Италија у којој Спису убаци све, Мели који одједном одигра перфектно... Али, за мене је Србија била екипа број један, боља од свих.

Испоставиће се да ни Никола Јокић, ни Јанис Адетокунбо, ни Лука Дончић, свакако ни Јонас Валанчијунас или Домантас Сабонис, падају пред правим екипама.

- Одмах да се разумемо, Србија је за мене и као тим била најбоља. Све је могло другачије да буде. Исто важи и за Дончића који да је био здрав и прав, било би другачије. Он чини бољима све. Јокић још више. Грцима је већ теже без шутера у европској кошарци. Играли смо са свом тројицом. То је и мени као тренеру, кад гледам са стране, иако су сва тројица Европљани, страна ситуација  да буквално не можеш да их зауставиш. Добили смо Грчку, урадили одличан посао, а Јанис нам је дао 31, уз по осам скокова и асистенција.

Алан Ибрахимагић са Балканом има везе само лети.

- Вратили су се родитељи у завичај па кад дођемо. А ја стижем и радећи са млађим категоријама – истиче тренер који је са младим репрезентацијама Немачке освојио две европске бронзе.

РАСТ УЗ ЕВРОБАСКЕТ И КВАЛИФИКАЦИЈЕ

Крцате трибине Мерцедес бенц арене, највећа гледаност на ТВ... Немачка кошарка расте?

- Много значи ово првенство. Важно је што су четвртфинале и полуфинале, иако на приватној телевизији, били бесплатно преношени. А и екипа је играла нападачку кошарку, допадљиву и људима који немају толико везе. Овај град је за немачке прилике кошаркашки. Алба ради одличан посао. Не само први тим, већ су проширили на школе, забавишта. Бивши играч, Хенинг Харниш, дао је идеју да сви у Берлину имају везе са Албом. Да се то прошири на школе, фирме... Веома амбициозан пројекат, али је успео много тога. Био сам део. Опет, стагнирамо што се тиче броја играча. У млађим категоријама Немачка има десет одсто од Шпаније или Француске. Ми смо на 25 хиљада играча, они на 250 хиљада. Евробаскет би морао да има велики утицај. Огроман је напредак у бази, сада смо на много већем нивоу. Кроз ФИБА прозоре, после Шпаније и Француске, ми смо увели највећи број играча – истиче Алан и додаје:

- Доста профитирамо из клупске кошарке која је такође у развоју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.