Тачно два минута и 24 секунде пре краја трећег периода утакмице између Партизана и Будућности. На семафору 49:38, на линији пенала Никола Јанковић, а у „Пиониру” мук.
Сви знају да су пенали најслабија тачка младог центра црно–белих. Зна и он. И то не покушава да улепша. Већ да ради на томе. Свакодневно!
И зато су овације које је добио пошто је у том одређеном тренутку убацио оба слободна бацања њему посебно значиле. У разбијању те, како је и сам рекао, блокаде кад се нађе сам испред коша.
Иначе је на овом мечу пенале шутирао сасвим добро, погодио четири из шест покушаја.
– Надам се да ћу и у наставку сезоне шутирати тако добро – додао је Јанковић на ту констатацију.
Није му било тешко да прича о томе.
– Сваког дана радим на томе. Сада се поклопило да сам добро шутирао.
Иначе…
– Ја тренингу пенале заиста шутирам врхунски. Али кад дође утакмице, као нека блокада да се појави. Наравно, тежим ка томе да то поправим. Тренутно то је у мојој игри лошији сегмент. Трудим се да то буде још боље.
Лакше је после овација какве је добио у том 28. минуту утакмице против Будућности.
– Видећемо. Ово је само једна утакмица. Иначе сам се баш лепо осећао током читавог меча. Било је пријатно. Атмосфера са трибина ме је носила. И ето, ушли су и ти пенали.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.