Извештач из Сакрамента: Милун Нешовић
Припало му је, што је и очекивано, да говори о Стојаковићу током самог чина повлачење дреса. Након што се гужва разишла, добра два сата по завршетку меча, Дивац је за Журнал причао о поносу који осећа због успеха пријатеља.
- Пре свега му честитам. Леп дан за Пеђу, његову породицу и све саиграче. Врло мало људи доживи ово што је он доживео. Сећање на њега је сада вечно. Хвала Кингсима на том гесту, али он је то и те како заслужио – поручио је Дивац.
Ви знате какав је осећај када вам одају такву част?
- Прелеп. То је изузетно емотиван тренутак. Круна каријере. Посебно за Пеђу који је освојио све што се може освојити. Од клупских и репрезентативних трофеја, па чак до НБА прстена. Ово је најлепши завршетак.
Људи у Сакраменту говоре са великим емоцијама о Стојаковићу и Вама. На неки начин сте им ушли под кожу?
- И они су нама. Нас двојица смо овде доживели изузетно емотивне тренутке, посебно 1999. године када се дешавало оно лудило код нас. Замислите, у то време њихова земља бомбардује Пеђину и моју, а људи из Сакрамента нам пружају подршку. Било им је жао што се то дешава. Дали су нам огромну снагу. Можда смо нас двојица играли најбоље баш у том периоду. Тај однос нам је чинио огромно задовољство.
Задовољство какво сада осећате?
- Поносан сам као пријатељ и као саиграч.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.