Почетна / Кошарка / НБА лига

Рађа: Да радим са 12 играча као што сам ја? Никада!

Некадашњи ас Бостона и члан куће славних, прича о каријери и наследницима
ФОТО: Н. Неговановић

У тешким временима, НБА лига наставља са акцијама којима укључује навијаче и бивше играче. Овога пута, Рони Туријаф, француски центар који је играо за бројне тимове у најјачој лиги света, водио је разговор са Дином Рађом, чланом Куће славних који је носио дрес Бостона.

Туријафу је у сећању посебно остао моменат са Олимпијских игара 1992, из меча који је Хрватска играла против оригиналног Дрим тима. Рађа је ухватио лопту у свом рекету, ишао ”коуст то коуст” и снажно закуцао.

- Да, био је то баш сјајан моменат. Мислим да је Крис Малин пробао да ме избегне, или заустави - сетио се Рађа.

Дина Рађу је на НБА драфту 1989. са 40. места бирао Бостон, у којем је касније провео четири године током којих је просечно бележио 16,7 поена и 8,4 скока по мечу.

- Када су ме позвали из Бостона 1989. и питали ме да ли бих хтео да играм за њих, мислио сам да ме неко зеза. Невероватно. Моја прва утакмица, први улазак у игру... Нисам почео као стартер, али у неком тренутку током прве деонице тренер ме је позвао да уђем. Сећам се, треба да утрчим на паркет, гледам изнад себе и око себе, како је све то изгледало... Играло се у Бостоновој дворани, мислим да нема кошаркашког навијача који не зна ту дворану, тај паркет...

Рађа је био један од првих Европљана са таквим доприносом у НБА лиги.

- Не можете да схватите ту дозу поноса када сте међу првима. Тада покушавате само да максимално играте, али када се све заврши и после неког времена схватиш колико си тога урадио и направио… Због нас су многи европски играчи у садашњој позицији у НБА. Када смо ми починали били смо нико и ништа, морали смо да се доказујемо. Сада играчи имају одређени статус и кредит.

Ти наследници су Јанис Адетокунбо, Никола Јокић, Лука Дончић - елита НБА лиге.

- Радили су много да буду ту где су. Нема пречице до успеха, мора много да би се дошло до врха. Када имаш неки проблем – идеш у дворану. Када ниси довољно снажан – идеш у теретану, а када ниси довољно брз – на траку. Тако су и они размишљали.

Колмен на вишем нивоу

Када је у питању најтежи противник с којим се суочио током своје НБА каријере, Рађа је дао занимљив одговор...

- Било је много тешко играти против Мелоуна, Барклија, О'Нила и осталих, али за мене је посебно тешко било да играм против Дерика Колмена. Он је тих година играо за Њу Џерси Нетсе и једноставно је био човек изван моје зоне. Свако има једног таквог у својој каријери.

Посебна тема приче био је Никола Јокић.

- Он је много талентован момак, има кошарку у малом прсту. Гледа увек напред, увек у будућност и зна тачно шта ће да уради неколико потеза унапред. Чита кошарку, један је од највећих кошаркашких умова које сам видео у скорије време... Фантастично је гледати га.

Рађа је објаснио и зашто га никада није занимало да постане тренер:

- Да радим са 12 играча као што сам ја? Никада!

Ипак, изузетно цени стручњаке који су утицали на његову каријеру:

- Тешко је издвојити једног. Не могу да не истакнем Славка Трнинића који ме је тренирао по десет сати дневно као клинца, радио је са мном основе кошарке, објаснио ми много тога. Не могу да не истакнем Дуду Ивковића, који је радио са свим суперзвездама и учинио све да нас уигра тако да живимо сви за једног и један за све, како бисмо заједно успели.

На питање шта је то што посебно издваја из своје каријере као најважније елементе, функционер у кошаркашком савезу Хрватске је рекао:

- Наишао сам на две ствари у животу и каријери. Прва, понављање је мајка успеха. Друга, огледало. Оно никад не може да те слаже и од њега не можеш да побегнеш. Ниједан тренер не може да ми каже да ли сам играо добро или лоше, али огледало може, када се погледаш у њега. Када ти тренер каже да урадиш нешто десет пута, а ти поновиш девет, то једно понављање ниси украо њему, него себи. Ако нешто поновиш једанаест пута, ту једну серију више ниси урадио због њега, него због себе. Зато кажем - огледало ти је најбољи пријатељ. Да би успео свакодневно мораш да си спреман на максималне напоре - да се бориш за један кило-грам, један центиметар, један метар више од осталих... Да се бориш за себе.

Пре две године, Рађа је примљен у Кућу славних у Спрингфилду.

- Сећам се да сам добио позив где ми је речено да ћу ускоро бити спојен у конференцијски позив са Зораном Радовићем. Прво сам мислио да ћемо разговарати о ФИБА квалификацијама за Светско првенство, које су по мени потпуни промашај, и њиховом одлагању за наредно лето или тако неки период када би сви играчи могли да играју. Када се Зоран укључио у позив, само ми је речено: ”Желимо да вам кажемо да сте примљени у Кућу славних”. Постојала је једна цака. Нисам смео никоме да причам недељу дана. Био сам јако емотиван, плакао сам, а нисам могао да кажем никоме о успеху. Рекао сам наравно својој жени, једино њој, пошто јој све говорим. Било ми је тешко да срећем људе на улици и да ме питају што сам тако емотиван, али морао сам да чувам тајну.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JA
Odlicni odgovori od Dina, ali me nasmejao ovim na kraju kako su ga na ulici pitali sto je tako emotivan, pa ga zamisljam da je zaplakao svaki put kada ga je neko tih dana pitao kako je i sta ima novo. )))
Pierre
Svaki intervju sa Dinom je citanje i upijanje svake reci sa uzivanjem! Bez izlizanih fraza, iz srca i uvek pravo u metu!
Todor strasni
Kao i uvijek, bilo je zadovoljstvo citati intervju sa starim majstorom. Uobicajeno, jasan i direktan. Nema danas mnogo onih od kojih uvijek imas sta da cujes a da na kraju ne konstatujes da si samo izgubio vrijeme. Ljuti nas rival iz vremena onih antologijskih sudara Partizanovih beba sa Dordjevicem, Divcem, Paspaljem i Jugoplastikinog "vrtica" sa Kukocem, Radjom i ostalima. Ali faca i sportsmen kakvi se rijetko srecu. Postovanje Dino i sve najbolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.