Кукоч: Волео сам да играм за Филa, покушао је да нам уђе у главу

Чак ни годинама пошто је окачио патике о клин, сви знају ко је Тони Кукоч. Никакав увод за текст од једном од најбољих играча свих времена није потребан.

Екипа са твитер профила НБА, се задржала на његовој каријери у најјачој лиги света и представила га као троструког НБА шампиона, па пренела одговоре које је генијални Сплићанин дао на питања која су стигла на овај налог.

Одрастајући у Европи, да ли сте имали прилику да гледате НБА утакмице? Да ли сте имали омиљеног кошаркaша?

- Када сам средином осамдесетих почео да играм кошарку, нисмо имали прилику да гледамо много утакмица уживо, па смо куповали видео-касете са Леријем Бирдом, Меџиком Џонсоном, као и са Мајкл Џорданом који је тек почео да игра у НБА. Гледали бисмо шта ти момци раде безброј пута, анализирали потезе и начин на који су играли. Ако се добро сећам, прве НБА утакмице које сам гледао уживо биле су финални мечеви Детроит - Портланд и Детроит – Лејкерс. Наравно, када су ме Булси драфтовали, почео сам да гледам и њихова финала. Прво против Лејкерса, па против Портланда и касније против Финкса. Будио сам се у два, три, понекад и четири сата ујутро само да бих их гледао. И мислио сам: „Ови људи могу да постану моји саиграчи, једног дана ћу можда бити у прилици да играм са њима и можда чак и да освојим шампионат”.

Да ли су Булси из сезоне 1995/96. били највећа НБА екипа свих времена?

- Није на мени да на то питање одговорим. Постоје стручњаци који о томе могу боље да говоре, а наравно да сам срећан што смо сврстани у ту категорију. Било је сјајних постава Лејкерса, Бостона и Голден стејта… Једноставно, био сам пресрећан што сам део тог тима Булса. Била је то екипа са много различитих карактера који су се окупили са заједничким циљем да одиграју заиста добру кошаркашку сезону. Испоставило се да је постала најбоља икад. Донели смо пуно радости, среће и узбуђења бројним фановима не само у САД, већ широм света. И данас људи причају о том тиму Булса као о једном од највећих тимова икада.

У Вашој првој сезони у Чикагу дали сте доста погодака за победу. Колико је то повећало поверење у Вас и помогло да Вас тим прихвати?

- Када сам први пут стигао у Булсе, почело је заиста драматично. Тужно. Јер, пошто је изгубио оца, Мајкл је одлучио да оде. Првог дана сам се повезао са већином будућих саиграча који су сели да поразговарају о будућности без Мајкла. Скоти Пипен ми је највише помогао. Било је забавно играти са тим момцима. Дао сам много погодака после одбијених лопти. Не знам зашто, али тренер Фил ми је дао пар прилика већ почетком сезоне. Претпостављам да је имао предосећај да бих могао да погодим те шутеве узевши у обзир моју европску и међународну каријеру и моје добре игре у важним утакмицама и финалима. Имао је поверења и, срећом по мене, то сам и учинио. То је био огроман подстицај за моје самопоуздање и жељу да играм све боље. Осетио сам да ме моји саиграчи траже и очекују од мене да играм са више самопоуздања у свакој наредној утакмици.

Који је разлог због кога је Фил Џексон тако велики тренер?

- Волео сам да играм за Филa, оно што га чини тако добрим тренером je приступ сваком играчу. Покушао је да нам уђе у главу, да увиди шта ће нам помоћи да будемо бољи, да сагледа нашу преломну тачку, да ли ћемо позитивно реаговати када је најпотребније. Увек се трудио да нас држи концентрисанима за сваки тренинг и за сваку утакмицу. Иако ме Фил звао Маверик, нисам имао тежак карактер и прилично сам помирљива особа. Волео сам да играм троугаони напад. Фил ми је то објаснио веома добро. Очигледно је дуго радио на троуглу заједно са Тексом. И даље мислим да је то најбољи систем, најбољи напад у којем сам икад играо. Генерално, забавно је у друштву са Филом, он је врло паметан, великодушан тренер…

Које најважније прилагођавање сте морали да усвојите од ране фазе каријере у Европи до играња у НБА?

- У односу на европску, игра у НБА је била бржа и јача, играчи физички много снажнији. Играли смо баш велики број утакмица у кратком временском периоду. Последње две-три сезоне у Европи  сам одиграо сто или 115 утакмица, а у НБА играте прво 82, затим још 10 или 15 у плеј-офу. Све то током седам или осам месеци. За некога ко стигне у НБА, прва сезона може да буде ужасно исцрпљујућа. Поврх тога, овде сам морао да научим да играм на више по-зиција. У Европи сам углавном играо тројку или четворку.  Када сам стигао у НБА морао сам да научим да играм леђима, да поред четворке по некад играм и на позицији центра. То је било највеће прилагођавање. Такође сам морао да добијем на тежини, што ми ни-је било лако, али сам некако успео – рекао је Кукоч.