Савић: Никада нисам видео неког ко воли клуб колико Обрадовић Партизан

Зоран Савић, спортски директор Партизана, био је једна од највећих звезда турнира у Опатији. Част свима, ипак, у некадашњој југословенској кошарци се више од садашњих кошаркаша цене Жељко Обрадовић, Зоран Савић, Жељко Јерков, Петар Сканси, Ацо Петровић... Просто, били су шампиони. А то је веће од било ког износа на банкарским рачунима.

Зато је и логично да су колеге из Спортских новости и Вечерњег листа, направили подужи интервју са кошаркашем који је са Југопластиком два пута био првак Европе. А са Југославијом првак света, Европе, вицешампион олимпијских игара...

- Разговарао сам с Остојом, причали о визији, око тренера, поклопиле су нам се идеје. Партизан није имао резултата, а то је велики бренд, можда већи у иноземству, него у Србији. И кад сам долазио, на функцију спортског директора у марту, нисам ни помишљао да ће Жељко Обрадовић доћи за тренера. Кад ми је то председник рекао, мислио сам да је луд. Уосталом, прихватио сам посао и без Жељка, јер ми је пројект био занимљив, сада је ово врхунска прича. Невиђен се ентузијазам створио у и око клуба, градимо пројекат за две, три године... - почео је Савић причу за Спортске новости.

И онда је на констатацију да су Обрадовић и он дуго била одсутни, открио, „нешто сасвим лично”:

- Мене на овим просторима није било 30 година, откако сам отишао из Југопластике, Жељка 28 година. Све је то другачије, али Жељко има толико енергије, толико љубави. Ја, заиста нисам никада видио некога ко воли клуб колико Жељко Обрадовић воли Партизан.

Који је циљ, осим, логично уласка Партизана у Евролигу?

- Немогуће је овде направити систем као Италији или Шпанији. Важно је и да не упоређујемо оно што је било пред 30 година, јер то нису исти клубови. Нити је Партизан ниво оног некадашњег Партизана, нити је данашњи Сплит ниво Југопластике, нити је Цибона нивоа оне Миркове Цибоне. Не говорим ту само о терену. Велики је проблем и производња играча.

Аутор наглашава Савић није од оних који ће ласкати.

- Кад сам дошао, мислили су ваљда сам плав, плавих очију, згодан, Швеђанин. Тврде, Србија има производњу играча, па погледајте, МВП НБА лиге, МВП Евролиге, МВП Еврокупа, МВП АБА лиге. То је све сјајно, рекао сам, али питао сам их и ово: а зашто нема злата? Ту је криза и озбиљни проблеми. Играчи који долазе из јуниорског програму су физички и ментално неспремни за сениорску кошарку. Желео сам да друга момчад Партизана и Звезде играју домаћу лигу, али то није прошло. Нема ништа од тога да клинце шаљеш у неку нижу лигу где играју типови старији и дебљи од мене, то су проблеми....