Занимљивих тема за разговор са Зораном Савићем има много, можда и безброј. Наравно једна од занимљивијих је трка за Евролигу Партизана и Звезде, као и такмичење у АБА лиги...
- Партизанова публика воли кошарку, сећате се какве је овације доживео Кукоч на оној утакмици пре распада кад је излазио из игре. Међутим, ми смо мајстори на овим просторима да од нормалних ствари направимо ненормалне. Ово једина лига на свету, говорим о АБА лиги, где су менаџери власници клубова, где играју друге екипе неког клуба. То је немогуће било где другде, тачно се зна да ако неко има други тим, тад по закону та друга екипа не може да уђе из другу у прву лигу. И Евролига све то зна. А ми се правимо као да не знамо. Неке ствари ту морају да се реше, због здравља кошарке на овим просторима. Сами себи пуцамо у ногу - рекао је Савић за Спортске новости.
СА ДРИМ ТИМОМ 1992. НЕ БИСМО МОГЛИ ДА СЕ НОСИМО, АЛИ ВЕЋ У АТЛАНТИ...
Честа је тема и репрезентација. Ви сте са СР Југославијом играли у финалу Атланте, да ли би те 1996. заједничка репрезентација имала шансе да слави против САД?
- С онима из 1992. који су били старији, а ми тада с тим играчима нисмо имали пуно контакта, не бисмо могли да се носимо. Већ за 1996. би можда било другачије, уосталом, и ми смо се у том финалу у Атланти носили једно полувреме.
Колегама из СН и Вечерњака било је занимљиво чути шта је Савића „направило” добрим играчем, што је само по себи отворило нове хоризонте...
- У Челику нас је водио Коста Јанков, који је радио заједно са Божом Маљковићем, били су помоћници у Звезди. И припреме су биле као за Евролигу, Влашић, Златибор, само на нижем нивоу. Кад сам дошао у Сплит био сам спреман за Божин рад. Данас у Београду има 150 школа кошарке, некада их је било, кажу и 250, што само по себи значи да би производња требала бити невероватна. Али, ако ти клинци остану у тој школи кошарке месец дана дуже него што треба, све је пропало. Имају клинци индивидулане тренере, као тенисери. Не знају шта је то рад са екипом. Ако имају срећу, па су за НБА, чекају драфт. Спремају се две, три године, онда су уморни. Чекају максималац, након тога супермаксималац и у том кругу пате репрезентације, Србија или Хрватска, у мањој мери Словенија. И не треба ићи даље од примера једног Луиса Сколе, који је у позним годинама из Кине долазио у Аргентину да би играо квалифкакције.
Можда данас играчи и не воле толико кошарку?
- Има и тога. Али, ако играш само због пара, онда ваљда покушаваш бити што бољи да би зарадио више. Имаш таквих који не воле, слажем се. Ја сам рекао да ћу играти док ми не буде грозно долазити на јутарње тренинге. Једном ми је један угледни генерални менаџер из НБА лиге рекао да су играчи с овим простора преуезели од НБА играча девет од десет најгорих ствари! Једино дрогу нису пробали!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.