Почетна / Кошарка / Партизан

Бобан Петровић људина и беспоштедан борац

Kомеморација у част Бобана Петровића, легендарног кошаркаша црно-белих који је преминуо 27. септембра у Јужноафричкој Републици одржана је у Клубу спортиста на стадиону Партизана
ФОТО: С. Сандић

Пред окупљеним члановима породице и бројним пријатељима, говор је одржао Бобанов дугогодишњи саиграч и велики пријатељ, Миодраг Мишко Марић.

- Овде смо да испратимо једног од нас – почео је Марић, дрхтавим гласом. - Бобан је био, не само мој саиграч. Био је мој друг. Брат! Животни путеви су нам се укрстили не само у спорту, него и породично. Добар део живота смо провели заједно. Радовали смо се и туговали заједно. 

Марић је подсетио на једну занимљивост.

- Дошао је у Партизан заслугом Ранка Жеравице. Прво је дошао његов брат од стрица, Жира, од 210, на пробу. А Бобан је дошао са њим. Ранко је одмах видео квалитет и рекао: „Ти остајеш, ти можеш да идеш“. Тако је Бобан остао у Партизану. И стигао до статуса незамењивог играча.

Како је Марић рекао - Бобанов лик и живот би могао да буде основа за узбудљив роман.

- Није патио од конвенционалности. Немарно се облачио, није волео трачеве, испразне разговоре, имао је свој начин, свој стил. Конзервативци у клубу, као што су Фаре и Праја, почели су да сумњају да ли ће искористити тај несумњиви таленат или ће га проћердати. Јер, био је необичан. Ускоро их је уверио у своје играчке квалитете, а и постигао је то да су га прихватили таквог какав јесте. А био је изузетан играч, изузетних физичких предиспозиција – низао је Марић и додао: - Данас би вредео милионе! То тврдим, Јер је мао висину, брзину, експлозивност и шут.

И не само то...

- Свирао је виолину. Нађите ми још једног играча тог калибра који је свирао виолину. Скоро сам причао са Пером Вилфаном, који због здравствених проблема није могао да дође, али ми је испричао анегдоту. Били су у крчми, био је оркестар, свирао неке циганске песме. И у неко доба узима Бобан ћемане од шефа оркестра, свира виолину. Одвсвирао је цео блок, за опште весеље.

Констатујући да сви знају шта је Петровић постигао као играч, Марић је наставио:

- У време кад је репрезентација Југославије била језиво јака, он је успео да избори место у њој. Могао је вероватно и много више, знам да је припреме за Олимпијаду у Москви напустио због повреде. Увек је био несебичан, није се никад штедео. Ни на тренингу, ни на утакмицама. Не знам играча који је „попио“ више лактова од њега. Који је играо и сломљеног носа...

После свих ових сећања, Петровића је описао у неколико речи:

- Беспоштедан борац и људина. Сјајан друг! Био је најписменији од свих нас. Кад се појавио први компјутер, знао је све о томе. То је можда допринело да су његови синови сада изузетни „ај ти“ стручњаци.

Закључујући причу о великом пријатељу, Марић је рекао:

- Највећа заоставштина Бобана Петровића је његова породица. Силвана и он су формирали добре људе. Највећи залог који је као отац оставио деци је то што они увек и свуда са поносом могу да кажу: „Ја сам ћерка, односно син, Бобана Петровића“. Почивај у миру, Боб. Нек ти је вечна слава!

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M.V.P.ČAČAK
Malo ga se sećam dok je igrao u Partizanu pa u Olimpiji.Čini mi se da je bio pravi košarkaški šmeker.
nemam pojma
Među omiljenim igračima Boban je imao posebno mesto. Vrlo nekonvencionalnog imidža, sretao sam ga na Novom Beograda u blizini Merkatora. Verovatno je tu negde živeo, a trenirao i igrao u Hali Sportova. A igrao je sjajno, uvek sa vicem u igri, nepredvidiv, sjajan skokšut, neodbranjiv levak, precizan ko Praja. Duda je napravio petorku sa Kićom i visokim igračima, do tad nešto neviđeno. Na terenu zajedno Arsenije Pešić, Miško Marić, Boban Petrović. Boban je sa lakoćom igrao trojku iako kc. Osmeh je izmamljivao kako na terenu, tako i van njega.
FumDePuce
Igraju partizan i olimpija ...Boban ima loptu dodaje je peri vilfanu , ovaj mu je vraca, sok u punoj hali...sudija svira tehnicku i jedno i drugom...;)) Ja sam zvezdas...Boban je vecan...Vjecnaja pamjat...bas sam de ratuzio...isto kada je poginuo Dragan Mance...!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.