Замислите једног средњошколца који тренира кошарку. Замислите, сада, тренутак где он одлучује да би требало да се пресели у Америку, да тамо заврши школу и потом започне студије.
Ништа неуобичајено, зар не? Ни први ни последњи. Ништа вредно помена. Ништа посебно.
Е, било је посебно!
Када је млади Јоанис Папапетру доносио одлуку где ће наставити каријеру коју, притом, још није ни почео, радио је то пред камерама! Све је преносила телевизија у Грчкој!!!
Такав је таленат био син Аргириса Папапетруа, бившег играча Панатинаикоса. Такав таленат, плус искуство, наредне сезоне ће играти у дресу Партизана!
Папапетру, сада 28-годишњи ас са девет сезона Евролиге у својим рукама и ногама, прекинуо је сарадњу са Панатинаикосом, наводно се одрекао дуговања да Партизан не би морао да плати обештећење и – ускоро би требало да се пресели у Београд.
Ако је долазак Данила Анђушића по неким параметрима логичан, ако је Данте Ексум заправо истинска бомба овог прелазног рока с обзиром на реноме и способности, ако је Џејмс Нанели шампионски повезан са Жељком Обрадовићем, онда је довођење Папапетруа стварно... Изненађујуће? Чудно? Узбудљиво?
Боље ви сами по сопственом осећању одредите.
Атињанин (знамо да му пише да је рођен у Патри, али је момак из главном града Грчке) ће доћи у Партизан после сезона која је можда била најчуднија, а можда и најзначајнија за њега. Панатинаикос му је плански дао лопту у руке, иако је у претходној фази каријери био класична тројка без много организационих одговорности. ПАО је можда због тога губио неке утакмице, али је Јоанис напредовао. Био је „поинт-форвард“, речено му је да буде креативан. То није нешто у чему је његова снага, али је годину дана такве игре без дилеме њега учинило бољим.
Дакле, напредна верзија Папапетруа стиже у Хумску.
Такође, долази момак који добро зна шта је притисак. Уствари, боље зна неко 99 одсто његових колега.
Када је схватио да студирање на Тексасу није његова „ствар“, вратио се у Грчку и 2013. потписао дугогодишњи уговор са Олимпијакосом, тада двоструким узастопним шампионом Евролиге. Играо је пет година за Пирејце, освајао титуле, постао репрезентативац Грчке...
И онда, 2018, Папапетру је одбио продужетак сарадње са Олимпијакосом и, два дана касније, прешао у Панатинаикос. Сад разумете зашто кажемо да зна шта је притисак?
Трпео је све што је морао да трпи, али је освајао и играо сјајно. Постао је лидер зеленог дела Атине. Уручена му је ускоро и капитенска трака.
Једино што му је била олакшавајућа околност у увек строгој јавности, јесте чињеница да је дете бившег играча Панатинаикоса. И да реално није могао да игра на истој позицији, у истом тиму, са једним од најбољих пријатеља, Костасом Папаниколауом.
Од првог до последњег дана у Грчкој је важио за скромног момка који стоји са обе ноге чврсто на земљи. „Американац“. Паметан играч. Баш како Жељко Обрадовић воли.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.