Елитни ресторан „Франш“ дочекао је црно-белу породицу – само њен спортски део – на једној од вечера које би у модерном свету назвали „тим-билдингом“. Међутим, грађење тима већ је обављено у данима који су претходили, на терену, побеђујући. Ту су се спојили момци који су летос задужили тешки дрес најтрофејнијег клуба у региону, са онима који су од раније упознали колики је тај терет.
Спојили су се толико да би вероватно већина њих то вече провела заједно и да вечера није била организована. Ово је само био начин да се окупе сви, легитиман изговор за оне који би иначе остали код куће, са породицама.
Ресторан испод Карађорђевог парка, преко пута споменика ослободиоцима Београда у Првом светском рату, угостио је Партизанове кошаркаше уочи путовања у Цеље, на утакмицу против Тајфуна. Угостио их је задовољне због три победе у четири меча и готово сигурног опстанка. Три дана касније исти ти момци су декласирали Словенце и не само оверили опстанак, него најавили борбу за пето место АБА лиге. Пето место! У најтежој сезони барем у скоријој историји Партизана!
Није у питању тимска вечера, већ заједништво чије је она огледало.
Док су црно-бели клинци јели, пришли су им Славиша Копривица и Иво Накић, случајни пролазници у „Франшу“. Шампиони Европе 1992. са истим тим Партизаном.
Послужили су као подсећање. На успехе. И на заједништво.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.