Da nije bilo povreda, prošle godine bismo sve osvojili. Džikić je gazda i autoritet, istovremeno i naš najbolji prijatelj – rekao je Edo Murić

Tweet

Takav je bio dogovor, mada se Edo Murić očigledno iznenadio kad je ušetao u foto studio „Sportskog žurnala“. Znao je da će pre razgovora morati da ispozira i fotoreporterima, ali ne i da će „morati da glumi manekena“, kako je u jednom trenutku kroz osmeh rekao.

Kad je 11. septembra 2014. Murić potpisao ugovor sa klubom iz Humske, imao je velika očekivanja. Došao je u šampionski tim koji je imao ambicije da se vrati u Evroligu.

Dve godine kasnije Partizan ne samo da se nije vratio u evropsku elitu, već više nije osvojio nijedan trofej. Da sve bude još teže, Murić je dobar deo bivstvovanja u Humskoj proveo van terena – dva puta je povređivao rame.

– Sve što sam mislio o Partizanu pre nego što sam došao ovde, ostalo je isto – počeo je priču Murić, kada je konačno završio „manekenski“ deo posla.

Iskreno, ne vagajući, pustio je da reči same teku.

– U Sloveniji, i ne samo tamo, pričalo se da je Partizan posvećenost, rad i disciplina. Tako i jeste. Mnogo toga se dešavalo u ove dve godine, pa su mi i emocije malo pomešane. Ali, generalno, sve je super - grad, klub, ljudi oko njega, navijači koji su pokazali veliku posvećenost. Vreme u Partizanu ću pamtiti do kraja života. Samo mi je žao što prošle godine nismo uspeli da osvojimo titulu. Nadam se da će i toga biti.

Kriveći „sticaj okolnosti“ jer još nije osvojio trofej u crno-belom, Murić je dodao:

– Prošle sezone smo imali šampionski tim. Da smo sve vreme na okupu imali onu grupu igrača koja je usred sezone vezala 13 pobeda, osvojili bismo sve. Došao je Pavlović, Mačvan, Milosavljević se vratio iz povrede... Ali, onda sam se ja povredio. Da smo imali malo sportske sreće, da nije bilo tih povreda, mogli smo lako da nastavimo niz osvajanja. Zato jedva čekam kraj ove sezone i novu borbu za trofej, pa da probamo da ga osvojimo.

Na konstataciju da nije lak put do finala, a kamoli titule, Murić je zastao.

– Tako je, tek treba da dođemo do finala i biće izuzetno teško. Moramo da idemo korak po korak. Ali, ako nemaš cilj da odeš u finale i boriš se za titule, onda ne bi trebalo ni da igraš.